Učili su nas da je ignorisanje društvno prihvatljivo. Ukoliko nemaš ništa lepo da kažeš, nemoj ništa ni reći. Ali ostrakizam zapravo čini da se ljudi osećaju bespomoćnije…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Učili su nas da je ignorisanje društvno prihvatljivo. Ukoliko nemaš ništa lepo da kažeš, nemoj ništa ni reći. Ali ostrakizam zapravo čini da se ljudi osećaju bespomoćnije, kao da nisu vredni bilo kakve pažnje – objašnjava Sandra Robinson sa Univerziteta Britanske Kolumbije.
Istraživači misle da isključivanje ima naročito snažan uticaj na zaposlene zato što onemogućava bilo kakvu pozitivnu društvenu razmenu sa kolegama.
– Osnovni uticaj ostrakizma jeste isključivanje i izolovanje, a ne obuhvatanje. On odvaja metu od društvene interakcije i onemogućava joj da odgovori na ovaj vid zlostavljanja – pišu istraživači.
Robinsonova primećuje da ostrakizam na radnom mestu ne mora biti zlonameran. U nekim slučajevima, uposlene ili izuzetno rezervisane kolege možda nemaju predstavu da su okrutne jer zapostavljaju nekog od svojih saradnika.
– Mnogo je ljudi koji se svakodnevno osećaju kao tihe žrtve – zaključuje Robinsonova za PS Mag.