Saveti za lečenje glavobolje koje svako može da primeni. Važni zbog rešavanja glavobolje, ali i zbog onoga što nam ta bol poručuje.
Svi smo nekad imali glavobolju. Od tupe pulsirajuće glavobolje usled dehidratacije do migrene koja onesposobi čoveka, glavobolja je nešto na šta se ljudi često žale. To je možda posebno tačno u ovom trenutku. Glavobolja može biti prouzrokovana kovidom, kao i dugim sedenjem za radnim stolom i nedovoljnim kretanjem van kuće.
Kada glavobolja napadne, većina ljudi odreaguje tako što posegne za lekom protiv bolova. Ovi lekovi mogu da odrade poveren im posao. Ali često je bolje rešenje da se ispitaju razlozi za glavobolju, naročito ako osoba često ima sličnu vrstu bola u glavi.
Iako sve donose bol sa sobom, mesto gde se bol javlja može biti pokazatelj o kojoj vrsti glabobolje se radi. Bol lica i čela povezana je sa sinusima, dok je osećaj kao da nam glavu probija pneumatska bušilica često migrena.
Naposletku, sve glavobolje su uzrokovane vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova u blizini mozga. Vazodilatacija dovodi do rastezanja senzornih receptora u zidu krvnog suda što osećamo kao bol.
Da bismo razumeli zašto dolazi do glavobolje, moramo da razmislimo o pritiscima pod kojim radi sadržaj naše lobanje. Krv je otrovna za moždano tkivo. Zato je odvojena od njega pomoću krvno-moždane barijere. Ako krvni sud procuri ili pukne, dolazi do hemoragije – intracerebralnog krvarenja što rezultira smrću moždanog tkiva u koje krv prodire.
Dakle, ako se krvni sudovi prošire preko određene granice, senzorni receptori će poslati znake mozgu. Te znake mi doživljavamo kao bol. Glavobolje su sistem ranog upozorenja. Najbolji način za lečenje glavobolje jeste da shvatimo na šta nas upozorava.
1. Ne mislite o samoj glavobolji
Ovo znači da treba razmišljati o stvarima koje se dešavaju van glave. Da, glavobolja nastaje negde unutar glave i osećamo je u glavi – zato se i naziva glavobolja. Ali glavobolja je mnogo više od bola u glavi.
Autorka ovog članka Amanda Elison kaže da je baš to i razlog zašto je ona fascinirana glavoboljma. Proučava ih već 20 godina i nedavno je i objavila knjigu „The Inside Stories of Headaches“.
Ovo ide u oba pravca. Uzrok glavobolje može ponekad biti naše telo ili naše ponašanje. Naravno, glavobolje takođe utiču na naše telo i naše ponašanje. Ako glavobolju doživljavamo kao nešto što je izolovano u našoj lobanji, onda nikada nećemo zaista razumeti njen uzrok, naše iskustvo povezano sa njom niti koji je najbolji način da je ublažimo.
Osobe koje često imaju migrenu uglavnom je dobro razumeju. Oni posvećeno prate šta jedu i šta su radili, kao i vremenske prilike, kako bi shvatili šta dovodi do migrena. Međutim, većina osoba koje povremeno imaju glavobolje često ne razume šta dovodi do bola u glavi.
Tenziona glavobolja je veoma dobar primer za to kako ovo funkcioniše. Prilikom ove glavobolje osećamo kao da se čvrsta traka steže oko naše glave uz tonu opterećenja na njenom vrhu.
Svi smo svesni da do ovakvih glavobolja dolazi u vreme velikog emotivnog stresa. One, međutim, mogu biti izazvane i stresom kojim izlažemo naše telo, kao na primer u slučaju lošeg držanja tela ili nakon oporavka od povrede. I jedno i drugo podrazumeva prekomernu aktivnost muskulature oko glave i vrata.
To dovodi do pokretanja upalne reakcije koja podrazumeva i prostaglandine i azot-oksid (supstance koje deluju na širenje krvnih sudova). Ove inflamatorne hemikalije takođe direktno aktiviraju trigeminalni nerv (trograni živac). Ovo je najloženiji kranijalni nerv. On je odgovoran za osećaje na licu i facijalne kretnje.
Preuzimanje mnogo obaveza na sebe, jurcanje unaokolo pokušavajući da stvari obavimo u nevreme i nastojanje da sve budemo svakome – ovo su uobičajeni pokazatelji ponašanja usled kojih dolazi do tenzione glavobolje. To, kao i radnje koje preduzimamo kada bol počne.
2. Slušajte svoju bol
Ako nas boli noga, to je razlog da ne odemo na teniski meč ili na mali fudbal. Svesni smo da ako učestvujemo u ovim aktivnostima to bi moglo da pogorša naše stanje i da dovede do dužeg oporavka.
Ali ne postupamo na isti način kada je glavobolja i lečenje glavobolje u pitanju. Popijemo lek protiv bolova ili neki sa protivupalnim dejstvom i nastavimo dalje kao da se ništa ne dešava. Dok naši receptori za bol urlaju na nas upozoravajući nas da nešto nije u redu.
Uzimanje paracetamola ili ibuprofena pomoći će da se izbegne opasnost – smanjivanjem upale, širenja suda i osećaja bola. Ali glavobolja će se ponovo javiti ukoliko ne uspemo da rešimo uzrok.
U nekim slučajevima stvar je očigledna. U slučaju sinusne glavobolje, jednostavno se mora sačekati da se sinusi pročiste. U tom slučaju, uzimanje leka protiv bolova ili za smanjenje kongestije (zapušenja) može biti dobar pristup.
Ali ponekad naša strategija za lečenje glavobolje može da pogorša stvari. Možda se odlučimo da pozovemo službu za dostavu hrane i da otvorimo bocu vina kako bi smo se opustili i oslobodili stresa. Međutim, obe opcije dovode do dehidratacije, što je još jedan od opštih uzroka glavobolje.
Naš mozak se sastoji od 70 odsto vode. Ako je bubrezima potrebno da pozajme nešto vode kako bi razblažili alkohol ili so i začine, ta voda obično dolazi upravo iz oaze koju čini mozak. Mozak gubi vodu tako da se bukvalno smanjuje u zapremini, vukući membrane koje ga prekrivaju i izazivajući bol.
3. Koristite prirodne lekove protiv bolova koji se nalaze u mozgu
Šta drugo možemo da uradimo? Jedan od načina je da se oslonimo na prirodni sistem mozga protiv bolova i da podstaknemo neurohemikalije koje se povezuju sa osećajem sreće (poput serotonina i oksitocina) i osećajem nagrađivanja (dopamnin).
Smeh uz komediju, uživanje u društvu prijatelja ili prepuštanje tokom intimnih momenata sa partnerom – sve ovo može do određenog stepena pojačati lučenje ovih hormona.
Svaki set signala bola koji dolazi iz tela, ne samo da nam pomaže da se izborimo sa glavoboljom već i da popravimo ravnotežu neurohemikalija koje su bile mehanizam našeg uznemirenog emotivnog stanja.
Saznanje da možemo da upotrebimo svoje ponašanje i svoje telo kako bismo održavali neurohemiju našeg mozga pokazuje nam put kako da razbijemo začarani krug glavobolje.
Dakle, kada se sledeći put javi glavobolja čiji razlozi nisu više nego očigledni (niste inače bolesni i organizam vam je hidriran), zagledajte se u svoj život i razmislite šta tu možete promeniti. Bol, uostalom, pokušava da vam nešto kaže.
Amanda Elison,
profesorka neuronauke na Univerzitetu Daram
za The Conversation
Izvor: The Conversation
Prevod i obrada: Penzin.rs
Ilustracija: Penzin.rs