Borovnica usporava starenje mozga za dve (i po) godine

Sada je oko 10 godina od kada je ideja da plavo i ljubičasto voće i povrće unapređuje kognitivne sposobnosti mozga prvi put testirana na ljudima… Danas znamo da je tačna!

Voće i povrće pomažu da se smanji rizik od pojave hroničnih oboljenja, pa možda to isto važi i za oboljenja mozga – pita se doktor Michael Greger u svom tekstu za sajt Care2.

– U poslednje vreme povećan je interes za biljne polifenole kao agense za lečenje demencije. Postoji 4.000 različitih vrsta polifenola koje nalazimo u hrani biljnog porekla, ali bobičasto voće ih je krcato, pa predstavlja moćan antioksidant i borca protiv raznih zapaljenja.

Jednu grupu polifenola, nazvanu antocijanidi, nalazimo u plavom i ljubičastom voću i bobicama. Ovi polifenoli su jedinstveni i specifični po tome što mogu da prolaze krvno-moždanu barijeru i da se lokalizuju u regije mozga koje su zadužene za učenje i pamćenje. A to je tačno ono mesto gde su nam potrebne.

Mozak čini manje od dva odsto telesne mase, ali može da sagoreva i do 50 odsto energije, što stvara potencijalnu poplavu slobodnih radikala. Možda ovi fitonutrijenti iz bobica koji traže mozak da se smeste u našem telu mogu da se bore protiv oksidacije, zapaljenja, pa čak i pojačanog krvotoka?

Ovo je pokrenulo provokativnu ideju. Možda bi nutritivna intervencija borovnicama bila efikasna u zaustavljanju ili oporavku kada nastupe neurološke promene povezane sa starošću?

Sada će biti 10 godina od kada je ova ideja prvi put testirana na ljudima i pokazala se kao tačna! Zaključeno je da sastojci borovnica unapređuju pamćenje kod starijih osoba, a da redovno uzimanje suplemenata borovnice može da dovede do zaustavljanja ili poboljšanja stanja koja nastupaju sa godinama.

A kako je sa drugim plavom ili ljubičastom hranom? Testirano je i sok od lisičjeg grožđa (eng. Concord grape) i imao je sličan učinak, što je značilo da i suplementi sa sastojcima soka ove biljke mogu da unaprede kognitivne funkcije kod starih osoba kojih je primećeno njihovo opadanje.

  • Zašto je korišćen sok a ne celo zrno lisičjeg grožđa? Zato što za testiranje nije bilo moguće napraviti placebo koji bi imao isti izgled i ukus kao pravo zrno grožđa. Ali i zato što je istraživanje sponzorisala kompanija koja je pravila sok. Pored toga, studija je uključivala svega devetoro ljudi.

Ipak, ovaj efekat je potvrđen u studiji koja je usledila, i po prvi put pokazala, na magnetnoj rezonanci, povećanje neuroloških aktivnosti u delovima mozga koji su povezani sa pamćenjem. Ali ovo je bila mala studija: samo po četvoro ljudi učestovalo je svakoj ispitnoj grupi.

  • Zašto nisu sprovedene velike studije sa velikim brojem ispitanika? Zato što nemamo dovoljno znanja o tome gde treba sve da tražimo ove fitonutrijente. Znamo koliko vitamina C ima u borovnicama, ali do sada nismo znali mnogo o tome koliko ima antocijanidina.

Međutim, jedna studija završena 2012. godine (Harvard Nurses’ Health Study) pratila je kognitivne sposobnosti preko 16.000 žena tokom nekoliko godina, i utvrdila da redovno uzimanje borovnice jeste povezano sa značajno usporenim procesom opadanja kognitivnih funkcija, čak i kada su u obzir uzeti detaljni podaci o društveno-ekonomskom statusu ispitanica.

To je bila prva studija zasnovana na široj populaciji koja je dostavila dokaze da veći unos borovnica više nego „malo“ unapređuje kognitivne sposobnosti. Koliko je to više? Oko dve i po godine.

  • Zašto jednostavno ne bismo uzimali samo neki suplement antocijanidina? Zato što ne postoji ni jedna studija koja je otkrila bilo kakve koristi za kognitivne sposobnosti tako što bi ljudi jednostavno uzimali fitonutrijente. Zapravo, čak suprotno od toga:

– Cela borovnica izgleda da je efikasnija nego njene komponente pojedinačno, što pokazuje da je celina bolja od prostog zbira delova – kaže druga studija, takođe iz 2012. godine.

Ova otkrića imaju potencijalno značajne implikacije po javno zdravlje, jer bi dijeta borovnicama relativno jednostavno mogla da se primenjuje kod starijih osoba i čuvala njihov mozak, piše dr Greger.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *