80 miliona kutija lekova popijemo godišnje!

80 miliona kutija lekova popijemo godišnje!

Sve više smo bolesni i sve više para dajemo za lekove. Svake godine popijemo po 2 miliona pakovanja lekova više nego prethodne, govore podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ove godine to će biti 80 miliona kutija registrovanih lekova koji se izdaju na recept za bolesti koje nas ubijaju. Ranije se lakše dolazilo do lekova, a danas ih više pijemo, piše Ana Đokić za Blic.

Računica Penzina: Prosečno 4,5 kutije po čoveku godišnje, puta prosečno 400 dinara po kutiji, jednako 1.500-2.000 dinara, koliko svaki stanovnik Srbije (lično ili preko RFZO) da za lekove – 15 evra prosečno po stanovniku svake godine…

– U pogledu lekova sa Liste A i Liste A1 koji se propisuju na obrascu lekarskog recepta, u 2014. godini je propisano oko 56,9 miliona recepata na koje je izdato oko 76,6 miliona pakovanja leka, u 2015. godini je propisano oko 58,1 milion recepata i izdato oko 78 miliona pakovanja leka, dok je za prvih devet meseci 2016. godine za lekove sa Liste A i A1 propisano oko 45 miliona recepata i izdato oko 60,2 miliona pakovanja leka – rekla je za „Blic“ dr Verica Lazić, direktor RFZO-a.

Najveći broj propisanih pakovanja je za lečenje krvnog pritiska, srca, šećerne bolesti i psihičkih poremećaja.

– To su lekove iz sledećih grupa: ACE inhibitori, Beta-blokatori i diuretici, tj. lekovi zalečenje kardiovaskularih oboljenja, zatim anksiolitici i oralni antidijabetici – tvrdi dr Lazić.

Na osnovu podataka prikupljenih prilikom poslednjeg istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ 47,5 odsto odraslog stanovništa imalo je hipertenziju, što je 5.4 odsto više nego 2006. godine.

U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života. Svaki treći stanovnik Srbije pati zbog povišenog krvog pritiska, odnosno čak 31 odsto građana. Ruku pod ruku sa povišenim pritiskom ide i dijabetes, od koga boluje čak 7.6 odsto ljudi.

Kada čovek oboli od raznih bolesti često biva i deprimiran. U prilog tome govori i podatak da je ova bolest dijagnostikovana kod čak 6.3 građana.

– Ranije se lakše dolazilo do lekova, a danas ih više pijemo. Veoma je važno da u slučajevima gde treba da unesete lek to i učinite kako ne bi došlo o većih oštećenja, ali nikako na svoju ruku. Treba svesti lekove na one koji su neophodni – objašnjava dr Radmila Šehić lekar ambulante za odrasle Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Imajući u vidu broj osiguranih lica kojima su izdati lekovi na recept, prema podacima RFZO-a u 2014. i 2015. godini prosepčno je izdato 4,7 kutije leka po čoveku. U prvih devet meseci ove godine prosečno je izdato oko 4,4 kutije leka po osobi.

Osim što smo sve više bolesni i pijemo mnogo lekova, sve veću svotu novca izdvojimo za njih.

– Prosečna maloprodajna vrednost kutije izdatog leka sa Liste A i Liste A1 iznosila je u 2014. godini oko 448 dinara, u 2015. godini oko 383 dinara, a u prvih devet meseci 2016. godine je 407 dinara – kaže dr Lazić.

Pacijenti vrše pritisak na lekare – Lekari neretko pod pritiskom pacijenata prepisuju lekove. Nasumično uzimanje lekova može ozbilno da ugrozi zdravlje pacijenata stvarajući rezistentnost i time dovodeći život u opasnost onda kada baš taj lek bude stvarno potreban.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *