Međunarodni dan žena treba proslavljati sve dok čovečanstvo rodnu ravnospravnost ne prihvati kao normalnu i ljudima urođenu stvar.
Međunarodni dan žena slavi se u mnogim zemljama širom sveta. To je dan kada se slave postignuća žena bez obzira na bilo kakve druge podele – nacionalne, jezičke, kulturološke, ekonomske ili političke.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
-
Muška dominacija i ženska izdaja sebe
-
Srbija 5. na svetu po pitanju ženskih prava
-
Da li zaposlene žene škode sebi i svojoj deci ili mi nešto pogrešno tumačimo?
To je prilika da se svet seti prošlih borbi i uspeha i, što je još važnije, da sagleda neograničene mogućnosti koje se nalaze pred budućim generacijama žena.
Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile za Međunarodnu godinu žena, i počele su da slave 8. mart.
Dve godine kasnije, decembra 1977. Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom je priznata uloga žena u mirovnim naporima i kojom se poziva na okončanje diskriminacije i na povećanje podrške za puno i ravnopravno učešće žena u svim sferama života.
-
Mit o ‘sponzorušama’: Većina milionerki bile su bogate i pre braka
-
Sramotna priča „muške“ politike: Draga, vrati se kući
Istorijat 8. marta
Na Međunarodnoj konferenciji u Kopenhagenu, 1910. godine, potvrđeno je proslavljanje Međunarodnog dana žena, koji je prvi put proslavljen godinu dana ranije u SAD i to 28. februara.
Međutim, priča počinje 8. marta 1857. godine, u Njujorku, kada su radnice tekstilne industrije protestvovale zbog neljudskih uslova rada i niskih primanja. Policija ih je tada rasterala, ali one 1859. osnivaju prvi ženski sindikat.
Iste godine kada je održana pomenuta konferencija u Kopenhagenu, 1910, u Njujorku je održan marš 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolju platu, zabranu dečjeg rada i pravo glasa – navodi Marija Perković u tekstu Još jedan 8. mart (pdf, strana 50, zbirka radova „Neko je rekao feminizam?“).
U februaru 1917. godine su i žene Rusije izašle na ulice da traže hleb i povratak svojih muževa sa fronta. Time je pokrenuta Februarska revolucija. U čast ovih žena, Lenjin je 1921. godine dekretom proglasio taj dan za Međunarodni dan žena (po gregorijanskom kalendaru 23. februar, po julijanskom 8. mart).
To je jedan od razloga zašto se 8. mart doživljava kao praznik vezan za komunističku tradiciju. Poštovanje žena, međutim, nikako nije vezano za komunizam niti bilo koje političko opredeljenje. Ono treba da bude univerzalno, a Međunarodni dan žena treba proslavljati sve dok čovečanstvo rodnu ravnospravnost ne prihvati kao normalnu i ljudima urođenu stvar.
Ironija je da u posledice borbe za ravnopravnost spada i izjednačavanje uslova za starosne penzije za žene i za muškarce koje će se u Srbiji desiti 2032. godine kada će za oba pola važiti samo:
Član 19, Zakona o PIO
Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:
- kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
- kad navrši 45 godina staža osiguranja.