Zbog duga od 6.500 evra, prodat stan penzionerke sa Dorćola

Stan penzionerke sa Dorćola, beogradske opštine u kojoj nekretnine imaju visoku cenu, prodat je budzašto. Starija gospođa, budući da je penzionerka, penziju prima. Uprkos tome, dug od 6.500 evra namiren je prodajom njenog stana.

Izvršitelji i banke, kada dužnik nije u mogućnosti da otplati dug, a nemaju drugih mogućnosti, potraživanja naplaćuju iz svojine. Banke u Srbiji trenutno prodaju nekoliko desetina stanova koje građani ne mogu da otplaćuju, piše Biznis Telegraf.

Stan jedne penzionerke sa Droćola prodat je zbog duga od 6.500 evra. Stan je procenjen na 90.000 evra, a prodat je na licitaciji je prodat za 26.000 evra. To je bila najviša postignuta cena koju je neko hteo da plati.

Kupovina stanova na dobošu – nemoralno za jedne, unosno za druge

Poznato je da se izvršitelji bave poslom odizmanja stanova. Ali poslednjih godina, u Srbiji posluju grupe ljudi koje na sudskim prodajama kupuju imovinu dužnika za male iznose. Ne zaobilaze nijednu prinudnu prodaju nekretnina, a dešava se da kupuju i pokretne stvari ili imovinu firmi.

Banke trenutno prodaju više desetina stanova u vlasništvu građana koji više ne mogu da ispunjavaju svoje obaveze.

Sudska prodaja stanova oglašava se javno u osnovnim sudovima na oglasnoj tabli. Sud stanove dužnika prodaje po zakonskoj proceduri.

Građani uglavnom ne žele da kupe te nekretnine iz moralnih razloga. Naime, zna se da je neko izgubio stan baš zbog toga što nije imao mogućnosti da isplati rate do kraja.

Kako piše Biznis Telegraf, prva prodaja kreće od 60 odsto utvrđene cene. Ako propadne, oglašava se druga prodaja na kojoj licitacija kreće od 30 odsto utvrđene cene. Tada se pojavljuju profesionalni kupci koji nepokretnost kupuju za drastično manju cenu.

Kako ne bi jedni drugima nadmetanjem na licitaciji pravili konkurenciju i podizali cenu, često se dogovoraraju ko će šta i kad da uzme. Tako kupuju stan ili kuću upola cene.

Jedna od najvažnih izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uvedena 2019. godine, jeste da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja duga manjeg od 5.000 evra. Precizirano je sa se to odnosi na potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga.

Izvor: Biznis Telegraf
FotografijaSteve Buissinne sa Pixabay

Podsećamo i na tekst: