Zašto neki stariji ljudi imaju probleme sa sluhom?

Novo istraživanje osvetljava razloge zašto neki stariji ljudi imaju probleme sa sluhom. Za nas obične građane, ne znači mnogo u smislu saznanja i saveta, ali za definisanje strategija i dalji razvoj lekova, znači pomak.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Prema nekim procenama, gubitak sluha pogađa najmanje 50 odsto osoba starijih od 75 godina.

Dok je urođeno oštećenje sluha – koje se obično javlja u detinjstvu – rezultat retkih mutacija, problemi sa sluhom kod odraslih su verovatno posledica kumulativnog efekta poligenskog rizika i faktora životne sredine.

Nedavna istraživanje asocijacije celokupnog genoma otkrila su nekoliko gena rizika koji su povezani sa problemima sa sluhom kod odraslih. Neki faktori, međutim, još uvek nisu dovoljno istraženi u velikim genetskim studijama.

Na primer, ne postoje potpune informacije o tome zašto su problemi sa sluhom češći, ozbiljniji i ranije počinju kod starijih muškaraca nego kod starijih žena. Ne zna se pouzdano kako se poligeni rizik u vezi sa sluhom prenosi među ljudima različitog porekla.

Iako je poznato da faktori rizika iz životne sredine kao što su izloženost buci i pušenje duvana povećavaju rizik od oštećenja sluha, molekularni mehanizmi koji leže u osnovi ovih veza su nejasni.

Mogli bi vas zanimati tekstovi::

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Genome Medicine, veoma doprinosi razumevanju predispozicije osobe za probleme sa sluhom povezanim sa godinama.

Rezultati istraživanja

Naučnici su uzeli uzorke od skoro 750.000 odraslih i identifikovali 54 varijante rizika – uključujući 12 novih varijanti – koje bi mogle doprineti problemima sa sluhom. Takođe su istakli kako hormonska regulacija može igrati ulogu u razlikama između problema sa sluhom kod muškaraca i žena.

Analizirajući više grupa predaka, naučnici su pokazali da je poligenski rizik u problemima sa sluhom zajednički među ljudskim populacijama. Takođe su utvrdili da geni uključeni u razvoj mozga uzajamno deluju sa seksom, zagađenje bukom i pušenjem duvana u odnosu na njihovu povezanost sa problemima sluha.

„Naši rezultati potvrđuju da su genetske studije velikih razmera korisni instrumenti za razumevanje biologije i epidemiologije problema sa sluhom kod odraslih“, kaže autor Renato Polimanti, vanredni profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Jejla.

Sve u svemu, nalazi doprinose identifikaciji mogućih molekularnih ciljeva za razvoj lekova i definišu nove strategije za identifikaciju starijih osoba u riziku od gubitka sluha.

Istraživanje bi moglo dovesti do promena u tome kako se procenjuju i leče stariji sa problemima sluha. Gubitak sluha može narušiti komunikaciju. Narušena komunikacija, pak, može dovesti do socijalne izolacije. Socijalna izolacija nosi sa sobom velike zdravstvene, psihosocijalne i ekonomske posledice koje negativno utiču na kvalitet života pogođenih.

Podsećamo:

Izvor: Yale University
Fotografija (detalj)David Hinkle sa Unsplash