Visina penzije radnika na minimalcu

Kolika bi bila visina penzije radnika koji je ceo radni vek bio na minimalcu? Već je i iznos za puni radni staž zaposlenog sa prosečnom platom – zabrinjavajući.

Minimalna zarada predstavlja najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicima po radnom času. Utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada.

Prema Zakonu o radu minimalna zarada ne sme se isplaćivati izuzev u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci. Uprkos ovoj zakonskoj odredbi, minimalac je stvarnost za oko 400.000 zaposlenih koji rade za oko 32.000 dinara mesečno. Uz to, veliki broj zaposlenih prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice.

Njihove penzije biće, kao i kod svih zaposlenih manje od plate. O tome kolika će biti visina penzije radnika na minimalcu piše portal Biznis.

Odlaskom u penziju mnogi izdaci i potrebe se smanjuju, dok sa druge strane rastu, naročito one koje se odnose na zdravstvenu zaštitu, lekove, suplemente i tuđu pomoć.

Minimalna zarada privrede – minimalna zarada zaposlenih

Biljana Trifunović, ekonomistkinja i poslovna konsultantkinja kaže da je činjenica da postoji ogroman broj zaposlenih, posebno onih u privredi, koji ostvaruju minimalnu ili tek nešto veću zaradu.

Ali, “nisu samo privatna preduzeća ta koja su sklona da isplaćuju minimalnu zaradu, i ostatak privrede je u sličnoj poziciji. Ništa nisu u povoljnijoj situaciji ni pomoćno zdravstveno osoblje, kao i zaposleni u prosveti. Posmatrajući samo troškove života i standard zaposlenih ljudi koji primaju minimalnu zaradu, možemo da kažemo da ti ljudi žive na rubu egzistencije.”

“Zaposleni s pravom mogu da budu nezadovoljni zaradom koju dobijaju. I najčešće se čuju primedbe i komentari da poslodavci zaposlene malo plaćaju. To nije sporno. Međutim, treba se zapitati koliko preduzeća i preduzetnici uopšte zarađuju. Kolike su njihove mogućnosti. Broj privrednih subjekata koji su u blokadi ne smanjuje se, naprotiv. I pre pandemije, veliki procenat privrede je nelikvidan. Sada je privređivanje posebno otežano”, kaže sagovornica portala Biznis.rs.

Na koji način poslodavci zaobilaze zakon

Kako poslodavci zaobilaze odredbu Zakona o radu kojom je propisano da se minimalna zarada može isplaćivati samo u izuzetnim okolnostima i ne duže od šest meseci, objašnjava Aleksandar Vasić, poslovni savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije.

“Najveći broj poslodavca za koje se smatra da isplaćuju minimalnu zaradu, formalno ne isplaćuju baš iznos minimalne zarade, već neznatno iznad tog iznosa, tako da u tom slučaju, kada isplate jedan dinar preko, nemaju obavezu poštovanja ograničenja koja se odnose na isplatu minimalne zarade.”

Nesporno je, kaže, da je u prethodnom periodu određen broj poslodavca isplaćivao zarade “na račun” na koje se obračunavaju porezi i doprinosi u manjem iznosu u odnosu na stvarne zarade. Nesporno je i to da su uvođenje veće poreske discipline i suzbijanje sivog tržišta doveli do toga da se i iznos zarade na koju se plaćaju porezi i doprinosi povećava. To je, kaže, dobro.

“Sa pozicije zaposlenih povećanje minimalne zarade i izjednačavanje sa potrošačkom korpom je opravdano, ali je pitanje da li je to prihvatljivo sa pozicije privrede”, kaže Vasić.

“Ukupno opterećenje zarada porezima i doprinosima za našu privredu veliko je, oko 60-65 odsto.” Povećanje minimalca značajno bi povećao troškove poslovanja i kod mnogih doveo u pitanje konkurentnost.

“Vreme je da se smanji poresko opterećenje prihoda od rada i uvede pravedniji sistem progresivnog oporezivanja, smanjenjem poreskog opterećenja manjih zarada a većeg oporezivanja najvećih zarada“, objašnjava Vasić.

Kako se obračunava minimalna zarada

Kada su u pitanju zarade, država, u cilju rasterećenja privrede svake godine propisuje neoporezivu sumu. Od 1. januara 2021. godine do 31. januara 2022. godine u primeni je neoporezivi iznos zarade u visini od 18.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.

“Primera radi, jul ove godine ima 22 radna dana, odnosno 176 radnih sati. Kako je propisana minimalna cena rada za jedan radni sat od 183,93 dinara, neto za isplatu zaposlenom je 32.371,68 dinara, dok je bruto osnovica na koju se plaća porez i doprinsi 43.568,73 dinara. Ali tih 11.197,05 dinara koje poslodavac odbija između bruto i neto zarade (ovi doprinosi padaju na teret zaposlenog) nisu jedina plaćanja. Poslodavac ima obavezu, da na ovu sumu obračuna još dodatnih 11,5 odsto za PIO i 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje što iznosi 7.254,19 dinara, ukupno iznosi 18.451,24 dinara”, objašnjava Trifunović.

Svaki dinar koji se isplati zaposlenom kao zarada opterećen je sa 57 odsto poreza i doprinosa, dodaje.

“Zaposleni vidi samo svoja neto primanja, što je u redu. Mada, ne sme se zaboraviti koliki su realni izdaci za zarade”, navodi Biljana Trifunović.

Kolika je minimalna penzija

Prema Člana 19 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguranik može steći pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili kada navrši 45 godina staža osiguranja.

Za žene se primenjuje posebno pravilo. Vidi: Penzija u Srbiji (7): Minimalni radni staž za žene za prevremenu penziju – 40 godina 2024. godine

“Korišćenjem prava na prevremenu starosnu penziju, za žene i muškarce utvrđuje se trajno umanjenje iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice (na godišnjem nivou 4,08 odsto). Definisan je limit umanjenja, odnosno penzija se umanjuje najviše do 20,4 odsto”, objašnjava Biljana Trifunović.

Procedura za utvrđivanje iznosa penzije je složena i da su uvedeni lični koeficijent na radu, koeficijent za bolovanje, radni staž…

S obzirom da se uzima ceo radni staž prilikom obračuna penzije, najlakše se može izvršiti predračun buduće penzije, procentom od 80 odsto od prosečne zarade. Drugi način je odlaskom u Fond PIO. Službenici Fonda mogu po matičnom broju za par minuta da izračunaju i daju obaveštenje kolika bi bila penzija u tom trenutku.

“Primera radi, muškarac koji ostvaruje penziju, a ima navršen staž osiguranja od 40 godina i lični koeficijent 1 jer su mu ostvarene zarade na nivou prosečnih zarada u Republici, ima ukupne lične bodove – 40. Kada se oni pomnože sa vrednošću opšteg boda sada važećeg od 604,51 dinar njegova penzija bi iznosila 24.180,40 dinara. Kako god da se računa, suma je mala, i sa ovakvom penzijom teško se živi. Zato ima sve više penzionera koji aktivno rade, kako bi popunili kućni budžet”, zaključuje Trifunović.

Izvor: Biznis.rs
Slika: L.S. Lauri, Odlazak na posao