Nisu samo stari usamljeni. Usamljeni su i mladi, ali im je nekad isto toliko, ako ne i više, neprijatno da to priznaju. Umesto odvajanja generacija, treba ih spajati. Istraživanja pokazuju da od međugeneracijske saradnje koristi imaju svi, a osećaj usamljenosti se smanjuje, ako ne i iskorenjuje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U starosti, mnogi ljudi doživljavaju slabljenje fizičkog zdravlja što obično znači i da imaju manje samopouzdanja da se kreću i druže nego što su nekada imali.
Usamljenost pogađa više od milion starijih osoba širom Velike Britanije. Više od polovine ljudi starih 75 i više godina živi samo, a jedna od deset osoba starijih od 65 kaže da se uvek ili često oseća usamljeno. Postoje i dokazi koji pokazuju da osećaj usamljenosti može da prouzrokuje pogoršanje postojećih zdravstvenih problema kao što su krhkost ili hroničan bol.
Udruženje građana Amity – Snaga prijateljstva tokom 2017. godine obavilo je istraživanje u opštini sa najvećim brojem staračkih domaćinstava u Srbiji – Novom Beogradu. Delove studije o položaju i potrebama staračkih domaćinstava „Prigušena svetla grada“ objavićemo uskoro.
Međutim, dok je svest o problemu usamljenosti starijih porasla, mnogo manje pažnje se posvećuje njenom uticaju na mlade. Nedavno objavljen izveštaj jedne britanske organizacije otkriva da je tokom 2016-2017. godine Dečija linija savetovala više od 4.000 mladih ljudi koji su se osećali usamljeni.
Studenti su takođe pogođeni. Gotovo polovina njih priznaje da se oseća usamljeno tokom studiranja. Nedavno objavljena anketa vršena među studentima ukazuje na to da je usamljenost glavni predskazivač duševnih poremećaja.
Socijalno pitanje
Usamljenost nije samo zdravstveno, već i socijalno pitanje. Zato su socijalni psiholozi počeli sa istraživanjem društvenih uzroka usamljenosti, kao i razumevanja zašto uopšte dolazi do toga da ljudi počnu da osećaju usamljenost.
Ljudi svih životnih dobi mogu se suočiti sa poteškoćama prilikom prilagođavanja životnim promenama ili tokom traženja osećaja pripadnosti drugima koji dele slične ciljeve i interese.
Mladi ljudi preživljavaju periode životnih promena, baš kao i stariji ljudi. Bilo da se suočavaju sa promenama u školi, na fakultetu ili poslu ili da imaju probleme sa prijateljima ili članovima porodice, većina mladih mora da se prilagodi velikim promenama u doba nekoliko prekretnica tokom svojih tinejdžerskih godina ili ranog zrelog doba.
Prelazak iz jedne faze života u drugu često znači promenu identiteta, što dovodi u pitanje naš osećaj sopstva. Uspostavljanje novog identiteta može potrajati, kao i povezivanje sa drugima koji se čini da razmišljaju kao mi, ili dele iste interese i ciljeve. Bilo da su mladi ili stari, većina ljudi ima snažnu potrebu za osećajem pripadništva, kao i za vezom sa ljudima koji slično misle.
Socijalno rešenje
Zajednice mogu pružiti osećaj identiteta i pripadnosti, a to štiti ljude od osećaja usamljenosti tokom doba promena. Bilo da je reč o fizičkoj zajednici, kao što je komšiluk ili studentski dom, ili o zajednici ljudi koji dele slična iskustva, strasti ili kulturu, dobro je za naše zdravlje imati neki stožer koji nas povezuje sa drugima.
Jačanje zajednice je jedan od načina borbe protiv usamljenosti. Spajanje starijih i mlađih ljudi može pomoći u suzbijanju usamljenosti tokom čitavog života, pronalaženjem interesa zajedničkih svim generacijama. Aktivnosti kao što su vrtlarstvo, fotografija ili jednostavno uživanje u kafi mogu potaknuti rađanje prijateljstva koje će premostiti generacijski jaz i stvoriti osećaj pripadnosti.
Kejti Rajt Bevans, autorka ovog teksta, navodi nekoliko dobrih primera.
„Escouts“ međugeneracijska razmena učenja, koja se odvijala u nekoliko država širom Evrope, objedinjavala je skoro stotinu mladih ljudi koji su 420 starijih osoba učili veštinama potrebnim za korišćenje digitalne tehnologije i interneta. Razmena je poboljšala kvalitet života i društveno uključivanje mladih i starijih.
Londonska humanitarna organizacija „Magic Me“ vodi međugeneracijske umetničke projekte i radi sa školama, domovima za stare i zajednicama kako bi ljude svih životnih dobi spojila kreativnim aktivnostima.
Ovakve vrste projekata promovišu se kao način da se smanji usamljenost i izolacija starijih osoba. Međutim, mlađi ljudi mogu imati podjednake koristi, budući da imaju mogućnost da se povežu sa zajednicom i stvore prijateljske veze.
Ipak, projekti unutar zajednica neće sami moći da reše problem usamljenosti kod mladih ili starih. Da bi zaista uspeli, projekti moraju biti koncipirani u saradnji i sa mladima i sa starijim ljudima, a ne jednostavno stvarni za njih, potrebno im je vreme i prostor za razvoj, kao i odgovarajući resursi, kao što su pristupačni prostor u okviru zajednice i oprema.
Pored toga, veći činioci kao što su siromaštvo i nejednakost mogu potaknuti usamljenost i kod mlađih i kod starijih ljudi. Sami projekti u zajednici ne mogu se baviti ovim uzrocima, iako oni pružaju prilike i mladim i starim ljudima da se povežu i izgrade osećaj pripadnosti.
Iz tog razloga, omladinska udruženja, škole, fakulteti i univerziteti treba da stvaraju što više prilika da se mladi ljudi povežu sa starijima – jer, obe generacije od toga imaju koristi.
Kejti Rajt-Bevans, socijalni psiholog
Izvor: The Conversation
Prevod i obrada: Penzin.rs