Prof. dr Dejan Šoškić o ekonomskoj situaciji u Srbiji i izvesnoj recesiji. O mogućem smanjenju penzija i plata u javnom sektoru, o potrebi da država pomogne najugroženijima… O pogrešnim procenama rasta i nerealnim planovima programa Srbija 2025, o rasipanju, zaduživanju, o izvesnom propadanju jednog broja preduzeća… O jednokratnoj novčanoj pomoći…
Više od polovine preduzeća u Srbiji smatra da će pandemija koronavirusa imati veliki negativan finansijski uticaj.
Ministar finansija je najavio usvajanje rebalansa budžeta kojim će, između ostalog, biti omogućena isplata penzionerima po 100 evra. Ostali građani, ako ovaj novac žele da dobiju, moraće da se jave telefonom.
Srbija ima za 60 odsto niži životni standard nego Rumunija, oko 30 odsto niži nego Bugarska i za oko 80 odsto niži od Mađarske.
Usvojen budžet Srbije za 2020. godinu. Predlagači: Budžet isplaniran sa ciljem podizanja životnog standarda građana. Opozicija: Budžet je predizborni i nerealan.
Za potpuno ozdravljenje javnih finansija Srbije i održivo ubrzanje privrednog rasta potrebno je definisati i sprovesti veći broj strukturnih reformi, ocenjuje Fiskalni savet. Njih u Nacrtu Fiskalne strategije za 2020. nema.Iz objavljenog Mišljenja Fiskalnog saveta o ovom dokumentu, posebno smo izdvojili deo o penzijama i platnim razredima.
Stranim investitorima plaćamo otvaranje svakog novog radnog mesta, a oni zapošljavaju srednjoškolce i osnovce. – Plaćamo i školovanje visokoobrazovanih, ali oni u velikom broju odlaze u inostranstvo, piše, Branislav Radivojša za Politiku…
Na konferenciji o sivoj ekonomiji, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin upozorio je na mogućnost da će jednog dana, onima koji budu želeli da idu u penziju, morati da se saopšti da su njihov život pojeli skakavci.
Veliki broj penzionera u Republici Srpskoj i nakon penzionisanja nastavlja da radi, a oni koji ne odustaju od bavljenja svojom profesijom, uprkos poznim godinama, najčešće su inženjeri, lekari i pravnici, a nisu retki ni oni koji rade u obezbeđenju kako bi popunili rupe u kućnom budžetu.
Nacrt novog zakona o komunalnim delatnostima dodatno utvrđuje monopol javnih preduzeća za pogrebne usluge, a najveći ceh će platiti građani kroz dalje poskupljenje pogrebnih usluga koje su već sada u mnogim mestima skuplje nego u mnogo bogatijim evropskim zemljama.
