Sve smo manje narcisoidni kako starimo

Narcisoidnost se smanjuje sa godinama. Baš kao što se sa starenjem smanjuje taština, težnja za vođstvom i titulama, tako se smanjuje i samozaljubljenost.

Naučnici su 1992. godine usmerili pažnju na studente, pripadnike tzv. Generacije Iks. Učesnici ispitivanja koje je sprovedeno početkom 90-ih godina XX veka ponovo su testirani kada su napunili oko 41 godinu. Ispitano je 237 od 486 učesnika u prvobitnoj studiji. Ovo ispitivanje je objavljeno u časopisu Journal of Personality and Social Psychology.

Otkriveno je šta se dešava sa životima narcisoidnih ljudi kako postaju stariji.

“Dosadašnji naučni rad je podržao teoriju da ljudi postaju zreliji sa godinama pokazujući okolini da su uglavnom više savesni i emotivno stabilni – manje anksiozni i depresivni – kako se od mladih godina kreću ka zrelim. Ono što smo mi otkrili je relevantno jer je narcisizam zaista antiteza zrelosti”, kaže Emili Grihalvu. Emili je profesorka organizacionog ponašanja na Olin poslovnoj školi na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu.

“Zrelost se ovde posmatra kao društvena odrednica – zrela osoba je prijatniji i produktivniji član društva”, kaže Grihalvu.

Narcisoidnost uopšteno, kao i taština, težnja za vođstvom i titulama posebno gledano, sve ove odlike slabe tokom otprilike četvrt veka koliko je prošlo između prvog ispitivanja i ponovnog ispitivanja.* Samo se kod tri odsto ispitanika pokazao porast narcisoidnosti tokom tog razdoblja, objašnjava Junike Vecel sa Oto fon Girike univerziteta u Magdeburgu u Nemačkoj.

“Neki su ostali u istoj meri narcisoidni kao što su bili kad su imali 18 godina.”

Samo se kod tri odsto ispitanika pokazao porast narcisoidnosti tokom tog razdoblja, objašnjava Junike Vecel sa Oto fon Girike univerziteta u Magdeburgu u Nemačkoj.
“Neki su ostali u istoj meri narcisoidni kao što su bili kad su imali 18 godina.”

* Taština, težnja za vođstvom i težnja ka titulama smatraju se posebnim komponentama opštije karakteristike – narcisoidnosti (Napomena Penzina)


Smanjena težnja za vođstvom

Jedan rezultat je iznenadio naučnike. Oni su očekivali da vide porast u jednoj komponenti narcisoidnosti – očekivali su da zabeleže porast težnje za vođstvom. Međutim, otkrili su da se ona smanjuje.

“Da budem pošten prema mojim kolegama, ta hipoteza je bila moja, a ispalo je da nisam u pravu”, kaže Brent Robrets, profesor psihologije na Univerzitetu Ilinois. Roberts napominje da se težnja ka vođstvu smatra jednim od najmanje patoloških elemenata narcisoidnosti.

“Zahvaljujući prethodnom istraživanju, znamo da druga komponenta ličnosti – asertivnost, ima težnju rasta tokom ovog perioda života”, kaže Roberts.

“Dakle, mislio sam da ima smisla pretpostaviti da dolazi do sličnog povećanja i kad je u pitanju težnja za vođstvom na drugoj strani. To znači ili da je prethodno istraživanje manjkavo ili da je naše shvatnje težnje ka vođstvu kao komponente narcisoidnosti pogrešno. Težnja ka vođsvu bi zapravo mogla biti negativnija nego što smo mislili. Ovo moramo da probamo da razumemo putem budućeg istraživanja.”

Narcisoidnost, poslovi i međuljudski odnosi

Naučnici su takođe proučavali vrste događaja koje su ljudi doživeli. Veća je verovatnoća da će učesnici koji su bili tašti kada su imali 18 godina da dožive razvod, imaju manje dece i imaju nestabilnije veze. Sa druge strane, kod njih je posle 40 godine života zabeleženo bolje zdravstveno stanje.

Jedno tumačenje ovih rezultata jeste da taština može podstaći bavljenje sopstvenom fizičkom privlačnošću, te samim tim i zdrave navike kao što su odlazak u teretanu i zdrava ishrana. Na ovaj način, taština dovodi do raznolikih rezultata. Sa jedne strane, povezana je sa boljim fizičkim zdravljem, ali i manje uspešnim romantičnim vezama, objašnjava Grihalvu.

Tip ličnosti ne samo da može da predvidi ključne događaje koje će se desiti u nečijem životu, već ključna dešavanja mogu da utiču na putanju promene ličnosti.

“Otkrili smo, na primer, da su rađanje dece i stupanje u intimne veze povezani sa značajnijim smanjenjem taštine”, kaže Grihalvu. Međutim, kada su veze propadale, nivoi taštine su imali tendenciju da se manje smanjuju.

Kada su u pitanju rezultati koji se tiču posla, veća je verovatnoća da narcisoidni mladi ljudi završe na mestima poslovođa nakon četvrt veka.

“Ovaj rezultat sugeriše da sebične, arogantne osobe bivaju nagrađene moćnijim organizacionim ulogama”, dodaje Grihalvu.

“Pored toga, osobe koje nadgledaju rad drugih u manjoj meri su doživele smanjivanje narcisoidnosti tokom perioda od mladosti do srednje životne dobi. To znači da nadzorne uloge pomažu u održavanju prethodnih nivoa narcisoidnosti”, kaže.

Nove generacije nisu narcisoidnije od prethodnih.
Jednostavno su od prethodnih – mlađe :)

“Zanimljivo je da ljudi često pretpostavljaju da su milenijumci** skloniji titulama i narcisoidnosti u odnosu na prethodne generacije. Međutim, postoji mnogo naučnih dokaza koji pokazuju da to jednostavno nije tačno. Izgleda da starije generacije pretpostavljaju da su mlađi ljudi narcisoidni jer se kod njih nivo narcisoidnosti s godinama smanjio. Dakle, iako su trenutno manje narcisoidni nego mladi ljudi, oni su zaboravili koliko su bili narcisoidni dok su bili mladi.”

** Milenijumci ili milenijumska generacija se u našim medijima naziva milenijalci. Mi zaista ne vidimo nikakvo opravdanje za to jer je ova generacija ime dobila budući da je stasavala na prelazu između dva milenijuma. Reč milenial, ako je potrebno da naglašavamo, ne postoji u srpskom jeziku. (Napomena Penzina)


Nastavak prethodnog istraživanja

Vecel dodaje da su ona, Roberts i Ričard Robins sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu radili na generacijskom aspektu u prethodnom projektu.

“Već smo objavili zajednički naučni članak koji pokazuje da je uvreženo mišljenje da su mladi ljudi današnjice više narcisoidni nego prethodne generacije u mladosti – netačno”, kaže Vecel.

“Novo istraživanje koje pokazuje da se, u proseku, kod ljudi narcisoidnost smanjuje od mladosti do srednjeg životnog doba, jeste nastavak prethodnog.”

Ljudi iz generacije iks koji su težili titulama, otkrilo je ovo istraživanje, bili su skloniji od onih koji su bili tašti ili onih koji su težili vođstvu da izdrže ono što bi svrstali u negativne životne događaje. Takođe, verovatnije će oni postati ljudi koji su manje zadovoljni životom. Oni koji su imali više titule bili su skloniji većem indeksu težine.

Iako su ispitanike činili studenti sa Berklija koji zarađuju duplo više od američkog proseka i u većini slučajeva nastavljaju sticanje akademskih titula do samog kraja, autori istraživanja očekuju da će se tendencija smanjivanja narcisoidnosti od mladosti do srednjeg doba pokazati kao relativno opšta pojava u ljudskom rodu.

Celokupno istraživanje, na englskom jeziku, možete pročitati online ovde.

Slika: Auguste Toulmouche, “U ogledalu” 1890. (detalj)

Ako vas zanimaju karakteristike određenih generacija i/ili međugeneracijski odnosi, preporučujemo da pregledate tekstove iz Penzinove kategorije Generacije 20. i 21. veka. sigurno ćete naći nekoliko koji će vas zanimati.