Sve je veći broj starijih korisnika interneta, ali iako opreznost u životu često raste sa godinama, izgleda da to nije slučaj i u virtuelnom svetu. Stariji od 55 godina, naime, malo vode računa o svojoj bezbednosti na internetu.
Prema nedavno objavljenom istraživanju koje je sprovedeno u saradnji sa „B2B International“ iz „Kasperski Laba“, kompanije koja je svetski priznata u oblasti kompjuterskih antivirusnih programa, 51 odsto starijih korisnika interneta, koje često nazivaju srebrnim surferima, ne vodi računa o svojoj zaštiti tokom onlajn kupovine.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Zbog toga je neophodno da se ovaj deo stanovništva, koji je veoma aktivan na internetu, upozna sa rizicima kojima se izlažu kada su nezainteresovani za obezbeđivanje svoje onlajn bezbednosti.
- V. tekst Srebrni surfer – superheroj 21. veka
Internet je svet učinio bližim i omogućio ljudima da komuniciraju jedni sa drugima u svakom trenutku i gde god da se nalaze. Omogućio je, uopšteno gledano, da informacije budu neprekidno dostupne.
Ali on podjednako nudi i sjajne prilike za kriminalce: lažno predstavljanje, krađa brojeva i kodova sa platnih kartica, onlajn prevare… Ovi sajber-kriminalci predstavlljaju veliku opasnost za neke od starijih korisnika interneta. U stvari, rezultati ovog istraživanja pokazuju da se srebrni surferi ponekad ponašaju nesmotreno na internetu i da su zato često žrtve onlajn prevara.
Ovo postaje sve veći problem jer se svake godine povećava broj starijih od 55 godina koji surfuju mrežom. Navodi se da je većini ljudi prosto nepojmljivo u kojoj meri su osobe starije od 55 godina aktivne na internetu. Ogromna većina (94 odsto) redovno koristi elektronsku poštu (e-mail). Takođe, veoma su skloni korišćenju elektronskog bankarstva (e-banking).
Uopšteno, oni su se veoma brzo odomaćili na internetu, ali su i dalje veoma ranjivi kada je u pitanju sajber-kriminal. Tek polovina (zapravo ni polovina – 49 odsto) starijih od 55 godina, vodi računa o bezbednosti prilikom onlajn kupovine, a ogromna većina (86 odsto) sebe ne smatra potencijalnom metom sajber-kriminalaca.
Još jedan zabrinjavajući podatak: 40 odsto starijih rizikuje otkrivajući svoje finansijske podatke na internetu, dok, kada se posmatraju svi korisnici interneta, taj postotak iznosi 15 odsto.
Iako stariji korisnici interneta češće instaliraju bezbednosni softver na svojim računarima, oni u mnogo manjoj meri koriste zaštitu mobilnih telefona ili tableta i manji broj njih se ponaša tako da štiti svoju bezbednost na mreži. Manja je verovatnoća, na primer, da će neki stariji korisnik aktivirati podešavanja visoke privatnosti na društvenim mrežama i na svom pretraživaču nego što je to slučaj sa korisnicima interneta drugih starosnih grupa.
Takođe, stariji manje koriste sigurnosne funkcije na svojim uređajima (pre svega kada je u pitanju lokacija). Kada razmenjuju informacije, samo 35 odsto njih proveri svoje poruke pre nego što ih pošalje.
Iako se ovaj tekst ne odnosi direktno na korisnike interneta u Srbiji, može da posluži kao dobro upozorenje i nama. Da je sve više srebrnih surfera među stanovništvom Srbije dokaz je i Penzin, portal o trećem dobu i radostima starenja, koji prati sve veći broj ljudi.
Mada mi imamo čitaoce svih životnih dobi, a trenutno preovlađuje starosna grupa od 35 do 44 godina, sve je veći broj starijih koji nas otkriva na internetu i počinje da prati.
Ali mi možemo i da potvrdimo da se često susrećemo sa primerima nebezbednog ponašanja starijih korisnika. Ne samo da ostavljaju komentare veoma lične prirode na društvenim mrežama (kao da su nesvesni da svako ko ima pristup internetu može da pročita neki veoma intimni detalj koji su oni rešili da podele sa nama), već apsolutno nehajno šalju lične podatke, najčešće misleći da se obraćaju PIO fondu ili nekoj drugoj instituciji. Da napomenemo, niko od korisnika interneta ne bi trebalo da samoinicijativno šalje mejlom svoje lične podatke čak i ako je siguran da se elektronskom poštom obraća nekoj državnoj ustanovi.
Iako korišćenje e-bankinga i onlajn kupovine nije razvijeno kod nas u onoj meri u kojoj je razvijeno u zapadnim zemljama, njihova upotreba se sve više širi. I jedno i drugo može i treba da olakša život savremenog čoveka, ali treba strogo voditi računa o zaštiti da ne bismo olakšavali „posao“ kriminalcima.