Novoobjavljeno istraživanje bavilo se izraženom ulogom koju okruženje igra kad je u pitanju rizik od demencije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Meta-analiza pokazuje da činioci kao što su zagađenje vazduha i pristup zelenim ili vodenim površinama mogu značajno povećati ili smanjiti šanse za kognitivno opadanje i razvoj demencije.
„Ovi brojevi pokazuju da je život u okruženju koje je povoljno za osobe sa demencijom važan za odlaganje ili sprečavanje kognitivnog opadanja i početka demencije“, kaže Suhang Song, docent za zdravstvenu politiku i menadžment na Univerzitetu Džordžija na Fakultetu za javno zdravlje, koji je vodio istraživanje.
Izvođenje meta-analize bilo je važno, kao i korišćenje nekoliko empirijskih istraživanja kako bi se stvorila jasnija slika o ekološkom riziku, kaže Song. Istraživanje je obuhvatilo 54 istraživanja u sistematskom pregledu i 21 u meta-analizi. Na taj način su naučnici uspeli da kvantifikuju uticaj nekoliko činioca.
Činioci koji utiču na povećanje rizika od demencije
Prethodna istraživanja su pokazala povezanost između faktora životne sredine i rizika od demencije. Ovim novim se, međutim, ukazuje na to da je uticaj pojedinih činioca posebno važan.
Život u blizini glavnih saobraćajnica povezan je sa otprilike 10 odsto većim rizikom od demencije. Azot-oksid takođe povećava rizik za 10 odsto. Izloženost mikročesticama u vazduhu – koje stvaraju vozila i industrijska postrojenja – povezano je sa povećanjem rizika od devet odsto. Zagađenje bukom pokazalo je isto povećanje rizika – oko devet odsto.
Činioci koji utiču na smanjenje rizika od demencije
S druge strane, neki naseljeni prostori pomažu u smanjenju rizika od kognitivnog opadanja.
Zelene i vodene površine, kao što su parkovi ili bilo koja nezagađena vodena površina, smanjuju rizik za oko šest odsto. Naselja koja su dostupna pešacima i koja imaju lokalne sadržaje, uključujući prodavnice, društvene centre i zdravstvenu zaštitu, takođe smanjuju rizik.
„Na osnovu ovih nalaza možemo sugerisati da ljudi češće posećuju parkove ili šume i da žive dalje od glavnih saobraćajnica“, kaže Song.
„Takođe, život u zajednici gde je veća mogućnost pešačenja ili koja je blizu lokalnih sadržaja kao što su knjižare, zdravstveni i drugi centri, takođe je od pomoći.“
Stvaranje naselja koja pomažu (kognitivno) zdravlje
Podaci iz ovog istraživanja mogu pomoći u oblikovanju budućih urbanističkih planova kako bi se stvorile zajednice koje podržavaju kognitivno zdravlje, kaže Song.
„Najveća prednost ovog rada je kvantifikacija povezanosti između određenih činioca i kognitivnog zdravlja“, kaže Song.
„Ova analiza može pružiti dokaze za urbanističko planiranje zasnovano na podacima i podržati donosioce odluka (*koji misle od dobrobiti onih koji su ih birali – prim. Penzina)
Ovaj sistematski pregled i meta-analiza fokusirali su se na istraživanja koja su koristila objektivno merene ekološke faktore. Ovim se smanjuje pristrasnost povezana sa subjektivnim procenama, kao što su percepcije kvaliteta vazduha ili individualna mišljenja o zelenim površinama i lepoti određenog područja. Ovi slučajevi samostalno izveštavanih podataka ponekad mogu ograničiti pouzdanost zaključaka istraživanja.
Izvor: University of Georgia
Fotografija: Lidija Petrović (Wikimedia) Taorska vrela, reka Skrapež
