Rodoljub (Čačak): Čudesna Jerevanska fontana

Priča sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja priča o putovanju u inostranstvo“.

Prestonica drevne Jermenije, rekoše nam, najstariji je grad na tlu Sovjetskog Saveza. Neprestano traje bezmalo tri puna milenijuma! Spuštajući se od Sevana slušamo priču o zemlji koju su u osmom veku pre Hrista naselili Jermeni. Došli su iz Male Azije na prostranu visoravan između Malog Kavkaza i Mesopotamije. Hiljadu godina pre naše ere služili su se klinastim pismom. Među prvima su primili hrišćansku veru.

“Pogledajte ovaj crveni kamen oko nas”, skreće nam pažnju Volođa. “To je vulkanski tuf, lak i porozan, odličan građevinski materijal. Gotovo čitav Jerevan je podignut od njega. Leti štiti od žege, zimi od hladnoće…” Podseti nas još na neke od čuvenih Jermena: kompozitora Hačaturijana, šahovskog velemajstora Petrosjana, konstruktora aviona Mikojana.

U smiraj dana stigosmo na glavni trg. Između neizbežnog i ogromnog Lenjinovog spomenika i neobičnih, polukružno zasnovanih građevina zidanih onim ružičastim tufom, vrvelo je od sveta koji je opkolio raskošnu fontanu. Već su nas upozorili da je to posebna atrakcija i da se sastoji od 2.760 vodoskoka; onoliko koliko Jerevan sada ima godina!

***

Sunce je već dohvatalo horizont, pa je svojom malaksalom svetlošću dodavalo još nešto rumenila i nedokučive misterije čitavom prizoru. Mlade majke sa nestašnim mališanima koji su vrebali priliku da se okvase u vodi, stariji ljudi sporih pokreta, uz nas namernike iz belog sveta, uživali su u fantastičnoj igri vode, svetlosti i muzike. Očarani smo bili i mi i oni koji su tu igru gledali bezbroj puta.

Osvetljeni diskretno iz dubine raznobojnim reflektorima svaki od onih gotovo tri hiljade vodoskoka izvodio je čudesan ples po ritmu nekakve za nas egzotične melodije koja je dopirala iz dubine tajanstvenog prostora…

Na povratku u hotel “Ani” obradova nas plakat sa obaveštenjem na ruskom jeziku da se u Nacionalnom teatru igra Nušićev “Narodni poslanik”. Ovde, na oko dve hiljade kilometara od Beograda. Pa, ko to kaže da svet nije mali!

Razmišljamo usput o Jerevanu i njegovom legendarnom radiju koji kroz šalu protura najoporiju zbilju, gradu koji ima ponešto od lepote najlepših gradova koje smo videli, koji u ovoj ogromnoj jednolično oblikovanoj, savremenoj imperiji ima svoju dušu i meru.

***

U hotelu ne nađosmo čuveni konjak “Ahtamara”. Zalihe dobrog gruzijskog vina smo iscrpli još na putu preko Kavkaza, pa pređosmo na domaća, jermenska… Ovde su, inače, zasađeni najstariji vinogradi na svetu. Negde između 4. i 6. veka pre naše ere.

Nekoliko domaćih parova, omamljenih pitkim vinom, zaneseno je igralo sa rukama iznad glave uz setnu ali živahnu muziku koja nas podseti na onu malopređašnju sa trga na kome neprestano, po nekom zakavkaskom taktu, igra 2.750 vodoskoka u čudesnoj jerevanskoj fontani.

Rodoljub Petrović, Čačak
Fotografija:
Jerevan, 680451 za Pixabay