Kako to da je rast penzija česta vest u medijima ako i nedavno objavljeni podaci Ministarstva finansija pokazuju da su penzije realno smanjene?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Rast penzija se često spominje bilo kao pohvala minulog rada predsednika Srbije i Vlade Srbije, bilo kao najava za predstojeći period u kome, ako je suditi po tim najavama, neće biti zime za penzionere.
Ispod radara većeg dela javnosti ostaju pak vesti o podacima koje uredno objavljuje Ministarstvo finansija. Podsećamo da je ovo ministarstvo nedavno objavilo da je prosečna penzija isplaćena u aprilu 2022. realno smanjena u odnosu na isti mesec prethodne godine za 3,8 odsto. Pored ovog podatka, u najnovijem Biltenu javnih finansija navedeni su i drugi brojevi i procenti značajni za praćenje visine realnih penzija u Srbiji. Portal Penzin je ove podatke objavio Prosečna penzija – realno smanjena.
Ovi podaci se, rekli bismo, kose sa objašnjenjima i porukama političara na vlasti. Evo šta o ovome kažu predstavnici penzionera koje smo zamolili da nam daju komentar.
Neustavno i nehumano oduzimanje dela penzija 2014.
Sve vlade od 1991. godine do sada vodile su pogrešnu politiku o rastu penzija ili usklađivanjima prema kretanjima u društvu, smatra predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija. Najveću štetu penzionerima, kaže Grabundžija, nanela je Vlada donošenjem tzv. Zakona o privremenom načinu uređivanja isplate penzija. (Ovo je zakon po kome je oduziman deo penzija jednom delu penzionera u periodu od 2014. do 2018, prim. Penzina). Ovo je, naglašava gospodin Grabundžija, neustavno i nehumano prema penzionerima.
Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ napominje da ovaj sindikat još uvek vodi sporove i kod domaćih sudova i kod Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa ovim neustavim smanjenjem.
Ovu vrstu sporova vodi i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS). Predsednik ovog udruženja Jovan Tamburić podseća da je do oduzimanja dela penzija 2014. godine došlo sa namerom da se učešće penzija u BDP-u smanji sa 13 odsto na 11 odsto koliko je tražio Međunarodni monetarni fond (MMF). Učešće penzija u BPD-u sada je na oko 9 odsto. Da bi se shvatilo koliki novac je u pitanju, g. Tamburić navodi da jedan procenat BDP-a iznosi više od 500 miliona evra.
Kontinuirani pad penzija zbog načina (ne)usklađivanja
Jovan Tamburić obašnjava da je pitanje realnih penzija upravo pitanje načina usklađivanja penzija, kao i realnog i objektivnog prikaza rasta kako cena i troškova života, tako i plata, Do gubljenja realne vrednosti penzija dolazi usled načina na koji se primenjuje švajcarska formula za usklađivanje penzija, kaže predsednik USPVLS. Dodaje da se drugi put dešava da penzije znatno zaostaju za platama.
U periodu od 2003. do 2005. godine kada je prvi put uvedena švajcarska formula, penzije su bile usklađivane dva puta godišnje sa rastom cena i plata. Podseća da su, zbog zaostajanja penzija do kog je došlo nakon tog perioda, penzije vanredno usklađene odnosno povećane 2008. godine.
Od 2020. godine penzije se po švajcarskoj formuli usklađuju jednom i to, kako naglašava g. Tamburić, sa rastom cena i zarada iz druge polovine prethodne godine. To se, primećuje predsednik USPVLS, loše odražava na realnu vrednost penzija jer u obračun rasta cena i zarada ne ulaze podaci o rastu potrošačkih cena i zarada za šest meseci koji prethode godini usklađivanja. Zato je ovog puta brže došlo do zaostajanja penzija u odnosu na prvi period kada je primenjivana švajcarska formula. Penzioneri sada, primećuje g. Tamburić, treba da žive godinu dana sa inflacijom i rastom zarada sve do narednog usklađivanja.
Penzije su bile najveće devedeset treće
Naši političari često daju izjave da nikad nismo imali veće penzije nego sada što je neistina, kategoričan je Miloš Grabundžija. Predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost“ podseća da smo u 1993. godini imali veće iznose penzija koji su se merili milijardama dinara. Nismo, međutim, kaže Grabundžija, mogli ništa kupiti za taj iznos.
Smatra da sadašnji iznosi penzija ugrožavaju životni standard starih lica do te mere da je to teško iskazati finim rečima. Podseća da je pad prosečne penzije počeo još 2010. sve do 2018. godine. Ukupan pad u tom periodu je iznosio 24,2 odsto dok je u tom periodu rast cena osnovnih prehrambenih artikala rastao iz meseca u mesec, kaže Grabundžija.
Kada se preračuna, jednostavna računica je, kako navodi Miloš Grabundžija, sledeća:
- Ukupan rast BDP-a od 2001, do 2021. iznosi 81,1 odsto uz minus 3,2 odsto u 2012, 2013. i 2020. godini.
- Ukupan rast zarada od 2001. do 2021. godine iznosi 113,5 odsto uz minus u 2013. i 2014. od 3,00 odsto.
- Ukupan rast penzija od 2001. do 2021. godine iznosi 91,4 odsto, uz minus od 24,2 odsto u 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. i 2017. godini.
Ako se prikažu podaci o Inflaciji u tom periodu jasno je, zaključuje Grabundžija, da je cilj svih mera Vlade Srbije da se još više ugrozi standard penzionera. Samo na vestima koje se prenose na televiziji mi uživamo u blagodeti i sada smo gigant koji ide u zlatno doba.
Novca ima, ali ne i za penzionere
Vlada preduzma mere otimanja novca od penzionera, kaže Miloš Grabundžija, podsećajući da u Srbiji ima blizu jedan milion starih osoba čija je penzija niža od prosečne penzije. Prosečna penzija trenutno iznosi 30 978,00 dinara. Predsednik sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ ističe da je potrebno da država najpre vrati dug penzionerima kojima je penzija umanjivana u periodu od 2014. do 2018. godine.
Sredstva postoje samo treba da se vrate penzionerima, smatra Jovan Tamburić. Prihod od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje predstavlja izvorni prihod Fonda PIO. Rastom zarada, rastu i doprinosi koji se uplaćuju u Fond PIO. Neusklađivanje penzija znači da se vrši preraspodela novca na štetu penzionera, zaključuje predsednik USPVLS.
Predlozi organizacija penzionera
Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) je kao odgovor na molbu redakcije Penzina za komentar, podsetilo da su oni svoj stav izrazili u pismu predsedniku Aleksandru Vučiću. Ovo pismo su, pored predsednika ovog udruženja Milana Grujića, potpisali i Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije i naš sagovornik predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija.
Podsećamo da su ove tri organizacije psimom tražile prijem kod predsednika Srbije. Predložile su da se izmeni Zakon o PIO kako bi se penzije usklađivale 80 odsto sa kretanjem zarada i 20 procenata sa rastom potrošačkih cena. Umesto da se penzije usklađuju jedanput kao sada, ubuduće bi, smatraju u ovim organizacijama, trebalo da se usklađuju dvaput godišnje. Predložili su i da se od 1. novembra penzije vanredno koriguju za 24 procenta. Takođe, ove tri organizacije su navele da bi povećanje penzija za 2023. godinu trebalo da iznosi 19,3 odsto.
- Više o ovome možete pročitati u tekstu Organizacije penzionera traže nadogradnju švajcarske formule.
—
Koliko je redakciji Penzina poznato, ova tri udruženja penzionera do sada nisu dobila odgovor na svoje pismo predsedniku. Međutim, u međuvremenu su prvo ministar finansija, pa zatim i predsednik Republike Srbije izašli sa informacijama o planiranim vanrednim usklađivanjima penzija, iliti kako oni to zovu „povećanjima“:
—
Jovan Tamburić je, u komentaru realnog iznosa penzija u Srbiji za Penzin, napomenuo i da Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije ima dva predloga u vezi sa usklađivanjem penzija.
Prvi je da se penzije vanredno usklade za najmanje 15-20 odsto. Razlog za ovo vanredno usklađivanje nalaze u svojoj računici prema kojoj su penzije u Srbiji izgubile minimum 28 odsto na vrednosti. Drugi predlog se tiče izmena Zakona o PIO. U ovom udruženju smatraju da bi izmenama trebalo uvesti usklađivanje penzija dva puta godišnje sa rastom inflacije i jednom godišnje sa zaradama i BDP-om. Samo tako, kaže Jovan Tamburić, može da se očuva realna vrednost penzija.
Fotografija iz članka: Baka Đurđa, verovatno najstarija Srpkinja,
Kvadratura kruga RTS