Potrebna bolja zaštita dužnika u izvršnom postupku

Javni izvršitelji postupaju u skladu sa pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Potrošači su ti koji treba da preveniraju postupak izvršenja i rešavaju probleme neposredno sa poveriocem.

Realizovan je projekat “Pristup pravosuđu u izvršnim postupcima izgradnja modela kroz perspektivu zaštite potrošača”. Cilj ovog projekta bio je da se ispita postojeće stanje zaštite potrošača dužnika, naročito u komunalnim predmetima i da se uoče ključni problemi i ponude moguća rešenja. Istraživanje je podržao USAID-ov Projekat vladavine prava.

Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike (CEP), objasnio je za Betu:

“Projekat je uspešno okončan, publikovana je studija, predstavljeni su modeli saradnje potrošačkih organizacija i javnih izvršitelja, izrađena je tematska brošura i drugi info materijali namenjeni potrošačima radi podizanja svesti o njihovim pravima i obavezama.”

Problematična dostava rešenja o izvršenju

Problem broj jedan u naplati duga je, prema rečima Dušana Protića, dostava rešenja o izvršenju. Dužnici ponekad izbegavaju prijem ili se javljaju drugi problemi čiji je ishod isti.

“Da problem bude veći, komunalna preduzeća nisu obavezna da dostave opomene, pa se dešava da dužnik, potrošač, prvi put uopšte sazna za dug i za postupak kada počne prinudna naplata putem blokade računa ili na drugi način”, rekao je Protić.

Smatra da “nesumnjivo postoji kulturološki fenomen uvreženog mišljenja da će neprihvaćeno rešenje odložiti ili potpuno eliminisati postojanje problema”.

“Plava koverta”, kako je rekao, nikad ne donosi dobre vesti. Prirodna je reakcija da se izbegava njeno preuzimanje.

Međutim, posledice tog izbegavanja su “jako loše za potrošača jer nema pouzdanih saznanja o dugu i njegovoj visini, gubi se mogućnost njegovog dobrovoljnog namirenja, ali što je posebno važno gubi se i mogućnost ulaganja jedinog pravnog leka, prigovora protiv rešenja”.

“Zato su naši predlozi i preporuke, pored ostalog, usmerene na unapređenje načina dostave i obaveštavanja potrošača o donošenju rešenja o izvršenju”, rekao je Protić.

U Srbiji je, uglavnom, dostava u skladu sa procesnim pravilima koja su striktna. Naime, u slučaju dve neuspešne dostave rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u komunalnim predmetima, sledi isticanje rešenja na oglasnoj tabli mesnog nadležnog suda. Rešenje se smatra dostavljenim protekom roka od osam dana.

Istraživanje pokazuje da se “ističe problem pravne nesigurnosti koja se javlja kao posledica ovog načina dostave, jer se ne zahteva objektivan dokaz o dostavi, već se prihvata tvrdnja lica koje dostavlja rešenje”.

“Moguća ideja za rešavanje ovog problema je neki oblik dokumentovanja dolaska dostavljača na lice mesta”, rekao je Protić.

Komentarišući sprovođenje uručenja rešenja o izvršenju, Protić je rekao da je dosadašnja praksa bila problematična, jer je nepouzdano ostavljanje obaveštenja o prispeću pošiljke na nekom neodređenom mestu kod dužnika, koje nije uvek poštansko sanduče, već su nekad vrata ili kapija.

“Čak i ako dužnik ne izbegava prijem, ako ne dobije obaveštenje, teško može da ima bilo kakvog saznanja o donošenju rešenja o izvršenju, jer se ono fizički okači na oglasnu tablu suda. Uvođenje elektronske sudske oglasne table, koje je predviđeno nedavnim zakonskim izmenama, trebalo bi da značajno poboljša ovo stanje”, ocenio je Protić.

U vezi sa ovim problemom su, prema njegovim rečima, i netačni podaci o dužniku jer komunalna preduzeća nemaju uvek ažurne podatke. Tu je i odgovornost obostrana, jer je i sami korisnik njihovih usluga dužan da prijavljuje promene lica, adrese i drugih podataka.

Praksa pokazuje da kod uspešne dostave, ako dužnik blagovremeno podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, sud gotovo uvek usvaja taj prigovor i upućuje stranke na parnicu.

Postupak izvršenja

U toku postupka, kako je rekao, potrošač ima mogućnost da direktno sa pružaocem usluga, putem reklamacije, dokazuje eventualne povrede prava vezane za sadržinu obračuna, knjiženja uplata, kvalitet i uslove pružanja komunalne usluge, zastarelost pojedinih potraživanja i slične primedbe.

Protić je rekao da javni izvršitelji postupaju u skladu sa pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Potrošači treba da preveniraju postupak izvršenja i rešavaju probleme neposredno sa poveriocem, putem reklamacija ili potrošačkih prigovora koji se upućuju preko potrošačkih organizacija.

“Povrede prava potrošača se ovde prevashodno javljaju pre samog postupka, povrede od strane pružalaca komunalnih usluga, kao usluga od opšteg ekonomskog interesa, a u samom postupku ti problemi se aktuelizuju”, rekao je Protić.

Smatra da postoji prostor za napredak u praksi javnih izvršitelja. On se može naći, pre svega, u razmeni podataka i saradnji između potrošačkih organizacija i javnih izvršitelja.

“Potrošačke organizacije pružaju pravnu pomoć potrošačima, ali i prate opšte probleme zaštite potrošača na području nekog grada, uključujući komunalne stvari. Jako su dobro upoznati sa njihovim praksama i aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga”, kaže Protić.

Prema podacima Nacionalnog registra potrošačkih prigovora koji vodi Ministarstvo trgovine, u 2018. godini, 76,2 odsto potrošačkih prigovora u oblasti usluga se odnosilo upravo na komunalne i srodne usluge, daljinsko grejanje, vodu, električnu energiju, telekomunikacione usluge, parking servis.

Zastarelost ovih potraživanja, prema njegovim rečima, nastupa za samo godinu dana. Zato su pružaoci tih usluga pod pritiskom da blagovremeno podnesu predloge za donošenje rešenja o izvršenju.

Potrošači često prolaze kroz traumatično iskustvo kada pokušavaju da podnesu reklamaciju na kvalitet usluge ili način njenog pružanja, pa i na pitanja obračuna naknade za uslugu. Postoji potreba da komunalna preduzeća učine mnogo više na efikasnosti i prijatnom ‘korisničkom doživljaju’ kod reklamacije na kvalitet usluge ili njenog obračuna i naplate.

Na pitanje koje su prednosti dobrovoljnog plaćanja duga, a koje mane prinudnog izvršenja, on je rekao da, posmatrano iz ugla potrošača kao izvršnog dužnika, poželjno je prvenstveno prečistiti račune sa komunalnim preduzećem, pre postupka.

Troškovi izvršenja

Troškovi izvršenja su neminovni. Međutim, Protić je ukazao na to da je problem što su oni često nesrazmerno veliki u odnosu na glavno potraživanje. Komunalna preduzeća pokreću postupak i za relativno male iznose.

“Treba razdvojiti troškove poverioca od naknade koja po tarifi pripada javnom izvršitelju. Tu smo uočili određene nelogičnosti i dali konkretnu preporuku da se ne priznaje trošak sastavljanja predloga za donošenje rešenja. To su tipizirani dokumenti i nema potrebe da se angažuje pravna pomoć advokata za sastavljanje tih isprava, a upravo je to najveći trošak.”

Kako je dodao, ponekad dužnik dodatno uveća troškove, jer svaka nova radnja javnog izvršitelja se posebno tarifira.

“Zato je bitno da potrošači imaju u vidu da je u njihovom interesu da postupak izvršenja traje što kraće, ili još bolje, da se potpuno izbegne, blagovremenim proverama stanja dugova ili reklamiranja uočenih problema u pružanju komunalnih usluga”, zaključuje Protić.

Izvor: Beta
Slika: rawpixel.com

Da je potrebna bolja zaštita dužnika u izvršnom postupku, pokazuju i ovi tekstovi: