Nizak nivo „hemikalije sreće“ u mozgu moguće je da doprinosi Alchajmerovoj bolesti. Da li je borba protiv razvoja Alchajmerove bolesti moguća lečenjem depresije?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Relativno nizak nivo serotonina, u delovima mozga osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem može imati ulogu u problemima sa pamćenjem. Drugim rečima, nivo hemikalije sreće moguće da doprinosi Alchajmerovoj bolesti.
Nalazi novoobjavljenog istraživanja pridodati su sve većem broju dokaza da se merljive promene u mozgu dešavaju kod ljudi sa blagim problemima pamćenja mnogo pre dijagnoze Alchajmerove bolesti. Ovo može doprineti formulisanju novih ciljeva kad su u pitanju tretmani za usporavanje ili zaustavljanje progresije bolesti.
Šta je blago kognitivno oštećenje?
Blago kognitivno oštećenje opisuje dijagnostičku fazu koja se nalazi između normalne funkcije mozga koji stari i Alchajmerove bolesti.
Simptomi blagog kognitivnog oštećenja uključuju često zaboravljanje nedavnih događaja, poteškoće u pronalaženju reči i gubitak čula mirisa. Oni sa blagim kognitivnim oštećenjem mogu ostati u ovoj fazi na neodređeno vreme ili napredovati ka težim oblicima kognitivnog oštećenja (kognitivnog deficita). Zato se naučnici trude da što više saznaju o tome šta bi mogli biti prediktivni markeri i moguće rane preventivne intervencije.
Veza između nižeg nivoa serotonina i Alchajmerove bolesti
Istraživanje je pokazalo da postoji veza između nižeg nivoa transportera serotonina i problema sa pamćenjem kod blagog kognitivnog oštećenja. Nalazi istraživanja su objavljeni u „Journal of Alzheimer’s Disease„.
„Istraživanje pokazuje da ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem već pokazuju gubitak transportera serotonina“, kaže Gven Smit. Smit je profesorka psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins.
Objašnjava da je ova degeneracija serotonina povezana sa problemima sa pamćenjem. To je vidljivo i kada se uzmu u obzir neurodegeneracija i nivo amiloidnog proteina koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću.
U istraživanju je učestvovalo 49 osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem i 45 zdravih odraslih osoba starosti 55 i više godina. Ovim dobrovoljcima su, između 2009. i 2022. godine, merene promene u mozgu putem MRI i dva PET skeniranja.
Naučnici su koristili PET skeniranje da bi posmatrali transporter serotonina, hemikalije koja se odavno povezuje sa dobrim raspoloženjem, apetitom i snom. Takođe su posmatrali distribuciju amiloid-beta proteina u mozgu. Smatra se da amiloid-beta protein ima glavnu ulogu u patologiji Alchajmerove bolesti.
Istraživanja koja su sprovedena na miševima na Univerzitetu Džons Hopkins pokazala su da se degeneracija serotonina javlja pre razvoja širokorasprostranjenih naslaga beta-amiloida u mozgu.
Antidepresivima protiv razvoja Alchajmerove bolesti?
Gubitak serotonina je često povezan sa depresijom, anksioznošću i psihološkim poremećajima.
Naučnici su otkrili da ispitanici sa blagim kognitivnim oštećenjem imaju niže nivoe transportera serotonina i više nivoe amiloid-beta proteina u odnosu na kontolnu grupu, zdravih ispitanika. Osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem imale su do 25 odsto niže nivoe transportera serotonina u kortikalnim i limbičkim oblastima u odnosu na kontrolnu grupu.
Posebno je istaknuto da su kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem niži nivoi transportera serotonina pronađeni u kortikalnim, limbičkim i subkortikalnim regionima. Ovo su oblasti mozga koje su posebno odgovorne za izvršne funkcije, emocije i pamćenje.
„Važan je uzajamni odnos koju smo primetili između nižeg nivoa transportera serotonina i problema sa pamćenjem kod blagog kognitivnog oštećenja. Razlog za to je jer smo možda identifikovali hemikaliju u mozgu koju možemo bezbedno da ciljamo i koja može poboljšati kognitivne deficite i, potencijalno, simptome depresije“, kaže Smit.
„Ako možemo da pokažemo da je gubitak serotonina tokom vremena direktno uključen u prelazak sa blago kognitivnog oštećenja na Alchajmerovu bolest, nedavno razvijeni antidepresivi mogu biti efikasan način za poboljšanje deficita pamćenja i simptoma depresije i stoga mogu biti moćan put napred za usporavanje progresije bolesti.“
Ovo istraživanje, međutim, nije bilo osmišljeno da pokaže uzročnost ili ulogu serotonina u napretku od blagog kognitivnog oštećenja do Alchajmerove bolesti. Da bi se odgovorilo na ova pitanja, potrebna su dalja istraživanja. Vremenom bi trebalo da saznamo koja je uloga serotonina u progresiji bolesti.
Izvor: Johns Hopkins University