Moguće je da kućni ljubimci pomažu boljem funkcionisanju mozga koji stari. Zaključci istraživanja su različiti i otvaraju nova pitanja. Smatramo, međutim, da je neupitno da životinje ulepšavaju bilo koje doba života čoveka. Pa tako i starost.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija „Cici, Teri, Srećka“, M. Biljčević
Ljudski mozak se smanjuje kako čovek stari. Promene u kognitivnim sposobnostima ljudi su neizbežne. Istraživanja o uticaju kućnih ljubimaca na zdravlje i dobrobit ljudi dala su različite rezultate. U nekim nedavno objavljenim istraživanjima, vlasnici kućnih ljubimaca bili su manje podložni kognitivnim promenama vezanim za starenje. Ali da li čuvanje kućnih ljubimaca dovodi do bolje kognicije ili je veća verovatnoća da će ljudi koji imaju bolju kogniciju imati kućne ljubimce?
Da li je moguće da život sa kućnim ljubimcima može izoštriti pamet kako čovek stari? Moguće, ovo nije uopšte nategnuta ideja.
Istraživanja o uticaju kućnih ljubimaca na mentalno i fizičko zdravlje ljudi dala su različite rezultate. Međutim, neka istraživanja su otkrila da kućni ljubimci mogu smanjiti stres kod svojih vlasnika, olakšati društvene interakcije, povećati fizičku aktivnost i stimulisati lučenje hormona poput oksitocina.
Pet istraživanja je nedavno objavljeno u recenziranim naučnim časopisima o odnosu između držanja kućnih ljubimaca i kognitivnog opadanja. Evo koji su, ukratko, njihovi zaključci.
Istraživanja o držanju kućnih ljubimaca i funkcionisanju mozga
1) Stariji vlasnici pasa, ali ne i mačaka, imaju lošije zdravlje mozga od onih koji nisu vlasnici
Prvo istraživanje koje je ispitivalo odnos između posedovanja kućnih ljubimaca i kognitivnih promena kod starijih ljudi objavljeno je 2019. godine. Studiju je sproveo međunarodni tim naučnika na čelu sa Nikolom Veronezeom. Korišćeni su podaci više od 8.000 odraslih koji su učestvovali u engleskoj longitudinalnoj studiji starenja. Cilj je bio da se ispitaju promene u pamćenju i verbalnoj fluentnosti kod vlasnika pasa, mačaka, kao i onih koji nemaju kućne ljubimce. Verbalna fluentnost predstavlja sposobnost komuniciranja sa lakoćom, bez velikih prekida u govoru. Promene su praćene tokom šest godina.
Rezultati testova pamćenja kod vlasnika pasa opadali su brže od rezultata onih koji nisu vlasnici kućnih ljubimaca. Vlasnici mačaka su, međutim, prošli bolje. Oni su imali manji pad u verbalnoj fluentnosti od onih koji nisu vlasnici kućnih ljubimaca.
2) Čuvanje kućnih ljubimaca nije imalo uticaja na verovatnoću demencije
Sandra Brenson i Stenli Kron ispitivali su da li briga o kućnim ljubimcima smanjuje pad kognitivnih sposobnosti tokom perioda od 12 godina. Njihovi rezultati su objavljeni 2022. godine. Ispitanici su bili 673 vlasnika kućnih ljubimaca i 1.578 osoba bez kućnih ljubimaca. Ovi ispitanici su učestvovali u američkoj Studiji o zdravlju i penzionisanju. Ovo je longitudinalna studija u kojoj su učestvovali stariji od 50 godina.
Naučnici nisu pronašli razlike u rizicima od blagog kognitivnog oštećenja ili demencije kod osoba koje imaju kućne ljubimce i onih koji ih nemaju.
3) Neki stariji vlasnici kućnih ljubimaca imaju bolje kognitivne sposobnosti
Dženifer Eplbaum takođe je sa kolegama analizirala postojeće podatke iz Studije o zdravlju i penzionisanju. Ispitivali su promene u kognitivnim sposobnostima kod 1.369 vlasnika kućnih ljubimaca i onih koji to nisu. Tokom 2012. i 2016. rađeni su telefonski intervjui. Za razliku od Brenonove i Krona, oni su vlasnike kućnih ljubimaca podelili u dve grupe – osobe koje imaju ljubimca više od pet godina i onih koji su kraće vlasnici nekog ljubimca.
Istraživanje je objavljeno u Journal of Aging and Health. Naučnici su otkrili da su prednosti posedovanja kućnih ljubimaca mogu pripisati podgrupi učesnika – pojedincima starijim od 65 godina koji su duže od pet godina imali ljubimca. Ove osobe su imale manji pad u kognitivnim rezultatima u poređenju sa onima koji nisu vlasnici. Ova razlika se pripisuje njihovom boljem učinku u verbalnom prisećanju i pamćenju. Kod onih učesnika koji su bili mlađi od 65 godina ili su imali kućnog ljubimca manje od pet godina nije zabeležena ova pozitivna razlika.
4) Vlasnici pasa u Japanu imaju manje izglede da obole od demencije
U istraživanju iz 2023. godine, japanski naučnici su proučavali pojavu demencije. Ispitivali su podatke 11.194 starijih stanovnika koji su učestvovali u projektu Ota Genki Senior.
Rezultati su bili impresivni. Četiri godine nakon što su prvobitno procenjeni, vlasnici pasa su imali za 40 posto manje izgleda da obole od demencije nego ljudi koji nisu imali psa. Nažalost, život sa mačkom nije imalo uticaja na stopu demencije. Napominje se da u Japanu kućni ljubimci nisu uobičajeno. Samo devet odsto učesnika ispitivanja je imalo psa, a šest odsto mačku. Sudeći po zastupljenosti pasa i mačaka u savremenoj japanskoj književnosti, verujemo da se stvari značajno menjaju.
5) Kućni ljubimci i šetanje psa doprineli su boljem funkcionisanju mozga
Najnovije istraživanje objavio je tim na čelu sa Erikom Fridman i Nensi Dži. Objavljeno je u časopisu Scientific Reports. Njihove analize su zasnovane na 637 osoba koje su imele psa, mačku ili nisu držale kućnog ljubimca. Oni su učesnici Baltimorskog longitudinalnog istraživanja starenja. Svi ispitanici u grupi bili su visokoobrazovani, u braku i dobrostojeći. Kada su prvi put testirani, bili su dobrog zdravlja, bez kognitivnih oštećenja.
Pokazalo se da su i vlasnici pasa i vlasnici mačaka imali niže stope kognitivnog pada od onih koji nisu imali ljubimca. Kod vlasnika pasa to je pokazano na šest različitih merenja, a kod vlasnika mačaka na četiri. Vlasnici pasa koji su šetali svoje pse prošli su bolje na testovima od vlasnika koji nisu. Naučnici su zaključili: „Dali smo važne longitudinalne dokaze da posedovanje kućnih ljubimaca i šetanje pasa doprinose održavanju kognitivne funkcije tokom starenja.“
Šta je uzrok, a šta posledica?
Kod ovih istraživanja postoji problem uzročnog pravca. Vlasnici kućnih ljubimaca u ovim istraživanjima obično su mlađi, obrazovaniji, bogatiji, fizički aktivniji i boljeg zdravlja. Da li život sa kućnim ljubimcima dovodi do poboljšanja kognicije ili su mentalno netaknuti stariji ljudi jednostavno sposobniji da brinu o životinjama?