Stambeno pitanje i starenje nacija u 21. veku: (3) Kako do doma – nasledstvo, iznajmljivanje ili kredit?

Možda na kredit za nekretninu pre treba gledati kao investicioni kredit, a ne kao potrošački?

Mnogi ljudi ne žele da ulaze u „vrzino kolo“ bankarskih kredita. Ovo naravno ne čudi, jer nikome nije prijatna pomisao da veliki deo života provede kao dužnik. Alternative su prodaja ili adaptacija postojeće porodične nekretnine, za one koji ih imaju, ili polunomadski život doživotnog podstanara.

Dvadesetogodišnja kirija za stan iznosi 30-50.000 evra, što je već novac za koji se može kupiti stan. Istina je da uz stan treba platiti i kredit još nekoliko desetina hiljada, ali, na kraju priče jedna nova nekretnina je u porodici, te će makar naredna generacija, ili generacije, imati bolju „startnu poziciju“ nego što smo je imali mi.Tu otvaramo i pitanje „sticanja“ kao takvog. Ako provedemo dve decenije u udobnosti nasleđene nekretnine (odnosno kapitala pretočenog u nekretninu), neopterećeni kreditom, mi zapravo svojim naslednicima ostavljamo približno onoliko koliko smo nasledili. Da li to ispravniji pristup od dužničkog života jedne generacije za dobrobit slobode sledeće?

Neretko nam se dešava da već i treća generacija u gradovima nailazi na istu prepreku u trenutku kada zasniva svoju porodicu – nema odgovarajući dom za sebe. Možda na kredit za nekretninu u tom smislu pre treba gledati kao investicioni kredit, a ne kao potrošački?

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *