Najviše godina života spasava se vakcinisanjem najstarijih

Ne samo najviše osoba, već i najviše godina života spasava se vakcinisanjem najstarijih osoba. Otkriveno je i da se stopa smrtnosti od kovida-19 povećava za oko 11 odsto po godini starosti.

Davanje prioriteta prilikom vakcinisanja protiv koronavirusa onima kod kojih je rizik od smrtnog ishoda od kovida najveći, kao što su stariji, spasiće najveći mogući broj života i najveći potencijalni broj godina života.

Nalazi ovog istraživanja osporavaju mišljenje da bi stariji, koji imaju manji broj očekivanih godina života, trebalo da budu dalje u redu za čekanje na vakcinu protiv koronavirusa.

Istraživanje je objavljeno u stručnom časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences“. Bavi se etičkom dilemom ko bi trebalo da bude prvi u redu za vakcinu čiji je broj doza ograničen.*

Budući da je starije životno doba praćeno smanjenim brojem očekivanih godina života, uvreženo je mišljenje da to znači da spasavamo manje godina života.

“Pokazali smo da je ovo pogrešno”, kaže prof. Džošua Goldštajn, vodeći autor istraživanja. Džošua Goldštajn je profesor demografije na Univerzitetu Kalifornije, Berkliju.

Starosni obrasci smrtnosti od kovida-19 su takvi da kada kod vakcinacije damo prioritet najstarijima, spasavamo najviše života. Međutim, ono što iznenađuje, jeste i da na taj način spasavamo i najveći broj godina očekivanog životnog veka.

Goldštajn i njegove kolege su uzeli u obzir starosne i zdravstvene rizike da bi sproveli analizu očekivanog životnog veka u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Južnoj Koreji u uslovima jednogodišnje pandemije koronavirusa.

Svoje proračune zasnovali su na broju potencijalno spasenih života zahvaljujući vakcinaciji, koji su pomnoženi brojem godina očekivanog životnog veka vakcinisanih. Na primer, ako je milion vakcinacija spasilo hiljadu života, a predviđa se da bi ti vakcinisani ljudi živeli još u proseku 20 godina, broj spasenih godina bio bi 20.000.

Matematički argumenti na kojima zasnivaju svoj zaključak nije primenljiv samo na nekoliko zemalja, već generalno, na ceo svet.

Etička dilema određivanja prioritetnih grupa za vakcinisanje

Raspoređivanje oskudnih doza vakcina protiv kovida-19 podrazumeva mnoge kompromise. Međutim, kompromis koji se tiče minimiziranja broja smrtnih slučajeva i maksimiziranja preostalih godina očekivanog životnog veka nije potreban, kaže Goldštajn.

Od trenutka kada su na jesen 2020. godine počele da se odobravaju različite vakcine protiv koronavirusa, i od kada su počele da se uvode u decembru, širom sveta su se vodile rasprave o tome koje grupe treba da se vakcinišu prve. Ove polemike su neretko bile burne s obzirom na to da su zalihe vakcina (bile) ograničene i na, u mnogim slučajevima, haotične sisteme distribucije.

Ima mišljenja da bi zaposleni u službama od suštinskog značaja trebalo da imaju prioritet jer oni održavaju zdravstveni, obrazovni i ekonomski sistem funkcionalnim.

Sa druge strane, Svetska zdravstvena organizacija odbila je kriterijum “Godine izgubljenog života”** kao merilo u rangiranju primalaca vakcina. Razlozi za odbijanje su to što je rizik od smrti veći kod starijih ljudi, ali i to što bi ovaj pristup, prema shvatanju SZO, bio diskriminatoran i odraz nepoštovanja prema starijima.

Ovo istraživanje bi trebalo da ublaži neke od ovih briga, smatraju naučnici.

“Naša empirijska analiza pokazuje da je lakše nego što se mislilo ukloniti ovakve strahove i dati prioritet kod vakcinisanja najstarijim i osobama čije zdravstveno stanje ih čini najranjivijima.”

Smrtnost od kovida-19 raste eksponencijalno sa godinama starosti

U ovom istraživanju se napominje da smrtnost od kovida-19 raste eksponencijalno sa godinama starosti. Naučnici su otkrili da se stopa smrtnosti od kovida-19 povećava za oko 11 odsto po godini starosti. Ovo su nalazi kada su u pitanju Sjedinjene Države, Nemačka i Južna Koreja. Štaviše, naučnici su otkrili da bi vakcinisanje 90-godišnjaka spasilo tri puta više života nego davanje istog broja vakcina 80-godišnjacima.

“Pre ovog istraživanja, pretpostavljalo se da će postojati neko srednje doba – ni suviše staro, ni suviše mlado – kod koga bi korist od vakcine, u smislu spasavanja broja godina života, bila najveća. Međutim, začudo, mi smo pokazali da to nije tako”, rekao je Goldštajn.

Izvor: Berkeley News
Istraživanje: Vaccinating the oldest against COVID-19 saves both the most lives and most years of life
Prevod i prilagođavanje: Penzin.rs
FotografijaRene Böhmer za Unsplash

Napomene Penzina:

* Prenosimo rezultate ovog istraživanja iako kod nas, u Srbiji, nema problema sa brojem vakcina. Takođe, određeno je odmah da prve doze vakcina budu poslate u domove za stare. Tamo je trebalo da vakcinu prime prvo stariji od 75 godina.
Razlog za našu odluku da prenesemo ovo istraživanje jesu pojedini glasovi koji su se mogli čuti i u našoj javnosti da nije logično davati prednost najstarijima.

** “Godine izgubljenog života” (eng. Years of Lost Life – YLL) predstavlja meru prevremenog mortaliteta koja uzima u obzir i učestalost smrti i životno doba u kome do nje dolazi. Ova mera se izražava na 100.000 stanovnika. Izračunava se tako što se broj preminulih pomnoži sa očekivanim brojem godina u životnom dobu kada je nastupila smrt.

%d bloggers like this: