Kako životinje mogu da pomognu kod lečenja Alchajmera

Uvreženo je mišljenje da životinje nemaju epizodno pamćenje. Sada znamo da to nije istina. Nova saznanja o životinjama mogla bi da nam pomognu kod lečenja Alchajmerove bolesti.

Sve je počelo 80-ih godina kada su različita istraživanja dokazala da životinje imaju proceduralnu memoriju – jedan vid dugoročnog pamćenja koje služi za motorne funkcije. Ali da li imaju epizodno pamćenje? Da li i životinje mogu iznova da doživljavaju neko sećanje kao mi?

Psiholog Endel Tulving iz Kanade, koji je definisao epizodno pamćenje 1972. godine, rekao je da tu sposobnost imaju samo ljudi.

Međutim, to nije sprečilo malu grupu naučnika da pokušaju da, na različite načine, otkriju sposobnosti životinja. Bio je to težak izazov, jer nisu znali ni odakle da počnu.

Tokom protekle decenije, dosetili su se kako to da otkriju. Sada su bliži odgovoru nego pre. Vršeći eksperimente nad delfinima, slonovima, pa čak i psima, došli su do zaključka da barem neke životinje imaju epizodno pamćenje.

Ovi dokazi su bili dovoljni da se skeptici kao što je čuveni Majkl Korbalis sa Univerziteta Oklenda, predomisle. Godine 2012, napisao je u časopisu Trends in Cognitive Sciences da, imajući u vidu evoluciju, mentalno vraćanje u prošlost nije samo osobina ljudi. Jer, usotalom, znamo da su ljudi evoluirali od drugih sisara.

Istraživanje

Najubedljiviji dokazi su proistekli iz istraživanja pacova. Prethodni ogledi su često izučavali samo jedan mali deo epizodnog pamćenja, kao što je gde, kada i šta se desilo. Ali retko ko je pokušavao da otkrije da li životinje ponovno doživljavaju ta sećanja kao što to mi radimo.

Tako su Džonatan Kristal i njegov tim izveli ogled 2018. godine. Prvo su istrenirali 13 pacova da prepoznaju 12 mirisa. Onda su napravili “arenu” sa određenim mestima označenim od 1 do 12, svaki namirisan drugačije.

Svaki put kada bi pacov stao na broj četiri ili osam, oni bi mu dali nagradu. Posle su zamenili brojeve kako bi bili sigurni da pacovi neće prepoznati mesta samo svojom njuškicom, već i po broju.

“Mi smo želeli da saznamo da li će zapamtiti koje stvari su dobili i kojim redosledom”, kaže Kristal.

Rezultati

Posle godinu dana istraživanja, saznali su da su pacovi u 87 odsto slučajeva uspeli da reše zadati problem. Dalja istraživanja su pokazala da se pamćenje kod pacova zadržalo. Štaviše, kada bi smanjili broj stvari koje su pacovi dobijali, oni bi se pogubili što znači da se čak i oslanjaju na svoju memoriju.

Istraživanja delfina 2018. pokazala su da im je hipokampus zasijao kada su se prisećivali nečega.

Ova novo otkriće u vezi sa epizodnim pamćenjem kod životinja ima potencijalno mnogo širu primenu nego što je puko razumevanjekognitivnih sposobnosti životinja.

Ovi kul pacovi iz gorenavedenog eksperimenta mogu da nam otkriju važne činjenice o Alchajmerovoj bolesti.

Kako pomaže?

Pravo je vreme za ovo otkriće. Sa novim tehnologijama koje nam omogućavaju da utičemo na gene, možemo kod pacova izazvati Alchajmerovu bolest ili barem nešto nalik tome.

Onda možemo testirati nove lekove na tim pacovima i posmatrati kako oni deluju.

“Ovo otkriće otvara nove mogućnosti”, kaže Kristal, “ako lek ne pomogne možda to i nije način kako treba lečiti Alchajmer.”

Procentualno, uspeh ovih lekova je srceparajuće nizak – čak 99 odsto lekova nema dejstva.

Trenutno, Kristal i njegov tim rade na dizajnerskim pacovima sa Alchajmerom. Ali dizajnerski pacovi se neće proizvoditi u skorije vreme.

Broj ljudi obolelih od Alchajmera je sve veći i veći. Ko zna, možda će ovi pacovi pomoći da se konačno rešimo lopova naših sećanja.

Izvor: Aeon
Fotografija: Sam Rusling

Preporučujemo i tekstove: