Kako se usuđujete iliti Kome treba međugeneracijski sukob

Poznati britanski voditelj je 16-godišnjakinju koja je postala simbol pokreta protiv klimatskih promena nazvao razmaženim derištem. Možda preterano, ali svakako ne bez razloga – govor Grete Tunberg u UN zvučao je više kao prozivka odraslih, nego kao upućivanje prekora svetskim liderima.
Kome treba međugeneracijski sukob?

Greta i pokret (mladih?)
protiv klimatskih promena

Ako iole pratite vesti, morali ste prethodnih meseci naići na sliku devojčice, često sa čvrsto upletenom kikom, koja je postala simbol borbe protiv klimatskih promena. Reč je o Šveđanki Greti Tunberg. Ona je prvo samoinicijativno rešila da petkom ne ide u školu u znak protesta protiv klimatskih promena i neaktivnosti donosioca odluka po tom pitanju.

Ubrzo su joj se priključili njeni školski drugovi. Protest je rastao i zahvatio je mnoge zemlje. Mladi su petkom izlazili na ulice svojih gradova umesto da idu na predavanja ili časove. Razvio se pokret Friday for Future (Petak za budućnost).

Mi u Srbiji, poučeni iskustvom valjda, često smo isuviše skeptični i teško poverujemo da se razni pokreti samoorganizuju i zalažu isključivo za ono što i tvrde da im je cilj. Kad je u pitanju pokret čije je zaštitno lice postala šesnaestogodišnja Greta, mnogi i u svetu su zauzeli taj stav tako tipičan za nas ovde.

Ono što mnogi ističu jeste neverovatna brzina kojom je došlo do razvoja pokreta, kao i zavidna organizacija svega. Takođe, dosta ljudi se pitalo kako to da je nešto nazvano štrajkom učenika i studentata ako u tome imaju podršku celokupnog naučnog kadra ustanove koju pohađaju, kao i svojih roditelja, baka i deka koji im se često priključuju na protestima. Kako je nešto “protest protiv vlasti” kada vlasti podrže taj protest i čak ponegde pomognu organizaciju? Dobro, ovo je aspekt protesta koji je nama u Srbiji, nakon čuvenog štrajka ministra vojnog, već manje čudan.

U svakom slučaju, klimatske promene jesu nešto sa čime smo svi suočeni. I užasno brzo se stvari razvijaju nagore po sve nas na ovoj zemaljskoj kugli. Dobro je i što se kod mladih sve više razvija svest o tome, baš kao što se učvršćuje stav da moramo menjati stvari. Početi od sebe.

Kako se usuđujete

O svemu ovome, međutim, ne bismo pisali da se sve više u toj borbi za klimatske promene ne umeće i priča o međugeneracijskom jazu, pa čak i otvorenoj borbi među generacijama. Upravo su neki i govor koji je Greta Tunberg održala 23. septembra 2019. godine u Ujedinjenim nacijama doživeli više kao prozivanje starijih generacija, nego kao prozivku svetskih lidera (oni su joj, uostalom, aplaudirali).

Jedna od osoba koja je Gretin govor i već čuveno “Kako se usuđujete?!” doživela kao prozivku sveta odraslih i prethodnih generacija jeste i Džeremi Klarkson. Džeremi je i kod nas poznat po kultnoj emisiji “Top Gear”.

Poznato je da je Džeremi bez dlake na jeziku. U kolumni za britanski “Sun“, prilično je oštro napao Gretu ustajući u odbranu odraslih koje je, kako smatra Klarkson, “razmaženo derle” nepravedno osudilo. Evo šta je napisao.

Članak Džeremija Klarksona

Kada tinejdžerke imaju besne, plačljive ispade, većina roditelja ih jednostavno pošalje u sobu dok se ne smire. Međutim, kada je šesnaestogodišnja Greta Tunberg izašla na binu UN-a ove sedmice (septembar 2019. napomena Penzina) i doživela potpuni adolescentski slom, zaglušili su je aplauzom.

Od mene ga nije dobila. Jer sam bio u klonji, smučilo mi se.

“Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo”, zajecala je. Nalazimo se na početku masovnog izumiranja i jedino o čemu možete da pričate jesu novac i bajke o večnom ekonomskom rastu. Kako se usuđujete?!”

U redu, besmrtnim rečima Semjuela L. Džeksona: “Dozvolite mi da uzvratim.”

Kako se usuđujemo? Ne. Kako se ti usuđuješ da otploviš do Amerike na jahti od ugljeničnih vlakana, koju nisi ti izgradila, koja košta 15 miliona funti, koje nisi ti zaradila, i koja ima rezervni dizel motor koji nisi spomenula.

Žao mi je, gospođice Tunberg

Žao mi je, gospođice Tunberg, ali ako ćeš to svaliti na moju generaciju, moraš prihvatiti kada ja to prebacim na tebe i tvoju generaciju.

Šta je sa lekovima koje piješ kada te boli glava?
Šta je sa čistom vodom koju dobijaš sa česme?
Šta je sa hranom koju možeš da kupiš u bilo koje doba dana ili noći?

Nijedan šesnaestogodišnjak nije zaslužan za bilo šta od toga.

Šta je sa misijama pomoći koje se trenutno nalaze u nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu, ili sa lekovima koji drže sidu pod kontrolom?

Seti se svih filmova u kojima si uživala. Filmova koje su snimili odrasli. I svih onih komičara koji su te zasmejavali.

I onda zastani na trenutak da razmisliš o tome kako mirno spavaš noću, znajući da odrasli prave i održavaju švedske borbene avione i upravljaju njima. Da bi ti bila bezbedna.

Mi smo vam dali mobilne telefone i laptopove i internet. Mi smo stvorili društvene mreže koje vi koristite svakog dana i mi vodimo banke koje sve to plaćaju.

Pa kako se onda usuđuješ da tu stojiš i pridikuješ nam, razmaženo derište?!

Razmaženo derište

I da, razmažena si jer kada si rekla mami i tati da prestanu da koriste avionski prevoz i da jedu meso, oni se nisu ponašali poput razumnih roditelja i ignorisali te. Oni su umesto toga rekli: “Da, draga”. I poslušali te.

Ono što je trebalo da urade jeste da ti ukažu na to da je život tragičan.

Neki ljudi su rođeni pametni, a neki su rođeni glupi.
Neki su lepi, a neki nisu.
Neki imaju bogate roditelje koji im daju sve sem ljubavi.
Neki imaju siromašne roditelje koji nemaju ništa drugo da im daju izuzev ljubavi.

Sad umukni i pusti ih da nastave gde su stali. To je način na koji svet funkcioniše. Tako je svet uvek funkcionisao.

A udaranje pesnicom o sto neće ništa promeniti. Naučićeš to kada sakupiš još nekoliko godina života.

Slažem se sa tobom da se svet zagreva. Možda si i u pravu kada kažeš da čovek ima veze sa tim. I nema sumnje da se pustinje šire po trenutno nastanjivim mestima u Africi i na Bliskom istoku. Evropa će se suočiti sa nezamislivom izbegličkom krizom.

Nešto treba učiniti po tom pitanju.

Pa šta kažeš na ovu zamisao. Vrati se u školu što brže možeš i navali na učenje. Jer nauka je ono što će na kraju rešiti problem. Ne durenje i napadi histerije na svakih pet minuta.

Hiljade i hiljade ljudi koje si se ti drznula da okriviš ove sedmice trude se da urade upravo ono što ti želiš.

Zato, budi dobra devojčica, umukni i pusti ih da nastave svoj posao.

I ne, ne možeš da ostaneš posle deset. I ne možeš da izađeš u prekratkoj suknji.

Kome treba međugeneracijski sukob

Na stranu neosporna činjenica da moramo da uradimo nešto što pre kako ne bismo uništili jedinu planetu koju imamo, moramo se i zapitati: Kome je to u interesu da zavadi generacije? Da ih zavadi po još jednom osnovu.

Jer idiotski je (bolji izraz zaista ne nalazim) označavati bilo koju određenu generaciju kao posebno odgovornu (bilo pozitivano bilo negativano) za stanje planete. Jer svi smo mi deca svoje epohe.

Lako je danas ne koristiti dezodoranse u spreju – postoji alternativa a i znamo šta oni čine atmosferi. Okrivljavati sopstvenu baku što je prskala pazuh u mladosti isto je kao i okrivljavati je što se u mladosti nije priključila pokretu protiv klimatskih promena – rečju: glupo. Nit je imala takozvani stik ili rolon, nit je znala da se dešavaju klimatske promene. Niko nije, te nije postojao ni pokret protiv njih.

Kada je priroda u pitanju, mi u Srbiji sami svedočimo kako se ona uništava u našem neposrednom okruženju (stavljanje reka u cevi, smanjivanje zelenih površina u gradovima, besomučno betoniranje Beograda i sl). Zato možda i ne čudi što se naši mladi u mnogo manjoj meri priključuju ovom globalnom pokretu. Tužno je, svakako, što se više ne zainteresuju za odbranu prirode u svom mestu, svojoj zemlji (Da nam bake ne budu prva linije odbrane reka na primer. Sramota je.)

Ali prirodu, bilo na lokalnom bilo na svetskom nivou, možemo da odbranimo i zaštitimo samo zajedno. Stvaranje međugeneracijskog sukoba ne pomaže.

Dakle, kome treba međugeneracijski sukob?

Međugeneracijski sukob služi samo da se podmetne kad god neko želi da skrene temu ili spreči pronalaženje pravog krivca, krivca sa imenom i prezimenom ili određenog naziva. Uverena sam. Uverena ne kao Srpkinja koja u svemu vidi teoriju zavere, već kao neko ko dugi niz godina prati ovu pojavu.

Aleksandra Jovanović, Penzin.rs
Fotografija: Shownieuws (Džeremi Klarkson i Greta Tunberg)

Gornji crtež je iz stripa “Stare furune” koji je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća “Makondo”. Više o ovom stripu u kome se na izuzetno šarmantan način govori i o odnosima među generacijama, možete pročitati ovde: Stare kajle (Les vieux fourneaux) – strip o vremešnim junacima

Podsećamo i na tekstove: