Kao i kod mnogih drugih tumora, rana dijagnostika je izuzetno važna i kad je rak bubrega u pitanju. Ključno za uspešno lečenje je i da savremene terapije budu dostupne.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Karcinom bubrega svake godine odnese hiljade života širom sveta. U Srbiji se dijagnostikuje između 850 i 900 novih slučajeva godišnje.
Karcinom bubrega čini tri do četiri odsto svih maligniteta. Nešto je veća učestalost kod muškaraca nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali se u poslednje vreme beleži porast obolevanja i kod mlađih generacija.
Simptomi raka bubrega
Najveći problem u lečenju raka bubrega je taj što bolest gotovo uvek prolazi bez simptoma. Zato se kod mnogih pacijenata otkrije tek kada je već u odmakloj fazi.
Najpoznatiji simptomi raka bubrega su:
- krv u mokraći
- bol u predelu slabine
- tumor koji se može napipati.
Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata.
„Karcinom bubrega spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma. Zato su preventivni pregledi od presudne važnosti. Za razliku od raka prostate, kod koga se koriste tumorski markeri, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest“, objašnjava za RTS prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
„Zato se ključna dijagnostika zasniva na ultrazvučnim pregledima. To je metoda kojom se ovaj karcinom može lako otkriti u ranoj fazi. Ako se redovno radi, broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste, a to znači i veće šanse za izlečenje.“
„U trenutku postavljanja dijagnoze kod 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, a dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini od dijagnoze“, naglašava Džamić.
Lečenje raka bubrega
„Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg“, objašnjava prof. dr Džamić.
Nakon operacije, adjuvantna terapija je nova i važna opcija u lečenju visokorizičnog raka bubrega. Ona smanjuje rizik od povratka bolesti i metastaza, zbog čega je važno primeniti je odmah nakon operacije. U Srbiji je, nažalost, trenutno dostupna samo kroz donaciju.
Takođe, veliki iskorak u lečenju karcinoma bubrega donele su ciljane terapije. One se u Srbiji primenjuju već 14 godina i dostupne su pacijentima preko RFZO. Imunoterapija je isto deo lečenja, ali je u Srbiji moguća tek u drugoj terapijskoj liniji. Za razliku od sveta, gde su kombinovane terapije postale standard i značajno produžile život obolelima, one u našoj zemlji još uvek nisu dostupne.
„Iskustvo naših članova pokazuje koliko je rano otkrivanje karcinoma bubrega presudno za uspešno lečenje. Nažalost, ova bolest u najvećem broju slučajeva protiče bez simptoma, pa je upravo preventivni pregled često jedini način da se bolest otkrije na vreme. Kao udruženje koje okuplja pacijente i njihove porodice, svakodnevno se zalažemo da oboleli dobiju najbolju moguću terapiju, ali i psihološku i socijalnu podršku. Posebno ističemo važnost dostupnosti savremenih terapija, jer one ne znače samo produženje života, već i njegov kvalitet. Naša je misija da pacijenti sa karcinomom bubrega u Srbiji imaju jednake šanse kao i oboleli u razvijenim evropskim zemljama“, naglašava Marko Đurić, predsednik Udruženja pacijenata za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisa i bubrega „Urotakt“.
Fotografija: Robina Weermeijer sa Unsplash