Država ignoriše kršenje ljudskih prava, rečeno je na završnoj konferenciju projekta „Ko brani branitelje?“.
Borba za poštovanje ljudskih prava nije samo posao boraca za ljudska prava ili države, već celog društva. U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina sužen prostor za diskusiju o osetljivim političkim i društvenim temama.
Ovo je rečeno na otvaranju završne konferencije projekta „Ko brani branitelje“ 26. novembra 2019.
Projekat „Ko brani branitelje?“ sprovode, uz podršku Evropske zajednice, Civil Rights Defenders i Institut za evropske poslove. Ideja projekta je bila da se poveća vidljivost branitelja ljudskih prava, pa samim tim, i vidljivost njihovog rada.
Projekat je obuhvatao veliki broj aktivnosti, javnih debata i skupova, rekao je Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta. Iako je projekat naišao na veliki odziv širom Srbije, to nije dovoljno za društvo u kojem živimo.
„Potrebno nam je da mnogo više razgovaramo koji su izazovi u društvu, ali i sa kojim problemima se suočavaju oni koji su glasni u našem društvu, a zalažu se za određena prava, počev od nacionalnih manjina, seksualnih manjina do svih drugih“, rekao je Beširi.
Vlast nikada nije stajala iza
odbrane ljudskih prava
Goran Miletić, direktor Civil Rights Defeders-a, naveo je da cela priča o braniteljima ljudskih prava počela nakon Drugog svetskog rata. Tada je Jugoslavija usvojila dokumenta kojima su se štitila ljudska prava. To, međutim, nije i primenjivano, posebno u slučajevima kada je kritikovana vlast.
Posle komunizma, za vreme Slobodana Miloševića, bilo je još gore, rekao je Miletić. Počele su da se kristalizuju tabu-teme, kao što su rat, ratni zločini, ženske organizacije, nezavisni novinari…
U Srbiji, smatra Miletić, ne postoji nijedan istorijski period, a da je vlast zaista stajala iza odbrane ljudskih prava.
„Polako se stvari menjaju, ali obrazac u Srbiji ostaje isti. Država ignoriše kršenje ljudskih prava. Sve skupa počinje i završava se sa tim da ako se bavite nekim temama koje država ne voli ili ukazujete na nešto što je problem u društvu i što treba da se popravi, možete biti napadnuti ili od samih državnih organa ili to mogu učiniti privatna lica i organizovana desnica“, rekao je Miletić.
Danas, kaže Miletić, čak i u nekim razvijenijim zemljama, kao što je Švedska, kršenje prava postaje problem. Kao primer je naveo da su prava ugrožena prvenstveno braniteljima koji se bave izbeglicama.
Izvor: RTV
Slika: Filip Barlou, Svet kako ga vide kratkovidi ljudi
Podsećanja radi, nekoliko tekstova u vezi sa kršenjem ljudskih prava kod nas i u svetu:
- Pokrajinski zaštitnik građana o ljudskim pravima korisnika domova za stare
- Švajcarska: Penzije za čuvene generacije zlostavljane dece
- Australija prisilno steriliše osobe sa invaliditetom, a azilante i Aboridžine drži u centrima za pritvor