Antibiotici i alkohol: Koji antibiotici i koliko alkohola?

Antibiotici i alkohol: Koji antibiotici i koliko alkohola?

Alkohol je uvek sporan. U kombinaciji sa antibioticima alkohol ne može doneti ništa dobro. Ipak, javna je tajna da često imamo stav da „nije baš toliko strašno“, da „alkohol ne poništava dejstvo antibiotika“, te da neće smetati „dva-tri pića“. Da li je zaista tako, ili…

Antibiotici su jedan od najvećih uspeha moderne medicine jer, i pored nekih kontraefekata, ipak imaju ogromne prednosti za lečenje bakterioloških oboljenja. Da bismo se pozabavili vezom antibiotika i alkohola vratimo se na čas u prošlost…

Kinezi su antibiotike koristili već oko 500. godine pre nove ere. Tada su shvatili da gljivicama koje rastu na sojinom mleku (i proizvode streptomicin) mogu da izleče čireve na koži koje izaziva stafilokok (staphylococcus aureus). Ovo je još ranije bilo poznato i u starom Egiptu i u Mesopotamiji.

Čak i nevezano za hemijsku interakciju, antibiotici i alkohol imaju snažnu međuzavisnost u ponašanju osobe koja je na terapiji, i pod dejstvom alkohola.

Zamislimo sledeći primer: Pijemo antibiotike ali želimo da odemo na neko slavlje ili na koncert. Ako tamo popijemo dva-tri pića „nestaje“ (osećaj) bola od upale, aktivniji smo – više se znojimo, a istovremeno manje osećamo hladnoću, a najčešće je zima (slave, Nove godine, koncertna sezona). Nismo svesni mokrog čela, „ispasane“ garderobe, mokrih nogu, itd. Te večeri će nam sve to „manje“ smetati, ali ujutru?

Prvi zaista moćan antibiotik bio je penicilin kog je otkrio Aleksandar Fleming 1928. godine. Međutim, zlatno doba antibiotika počinje od 1941. godine kada su na Oksfordu uspeli da izdvoje čist penicilin. U strahu od nemačkog bombardovanja svakog dana malo plesni rendali su u džepove na odlasku kući kako bi u slučaju uništenja laboratorija soj ostao sačuvan.

Uskoro su primenili tehologiju koja se koristi za pravljenje piva kako bi proizveli penicilin u velikim količinama. Tako je penicilin u većim dozama bio dostupan od 1943. godine, ali tada – samo za vojsku. Zatim su ga mogli koristiti i civili kojima je ugrožen život, a na kraju, sa dodatnim razvojem proizvodnje, postao je široko dostupan.

Penicilin se uspešno borio protiv zapaljenja pluća, meningitisa i stotine drugih smrtnih bolesti. Takođe, bio je uspešan u borbi i protiv veneričnih bolesti koje su vekovima vladale u Evropi i SAD.

Alkohol vodi rizičnom ponašanju, što ugrožava dejstvo antibiotika

Ne zna se tačno od koga je prvi put potekao savet da se antibiotici ne mešaju sa alkoholom. Karl Kuszelnicki za ABC Science pretpostavlja da je savet još ih 1950-ih godina kada je penicilin ušao u širu upotrebu kao prvi zaista efikasan tretman protiv polnih bolesti kao što su gonoreja i sifilis.

Navodno, lekari su se tada naročito brinuli da će (ne)dela njihovih pacijenata pod dejstvom alkohola podriti napore antibiotika, tog novog „čudesnog leka“. I tako su savetovali pacijente da ne piju dok traje terapija.

Naravno, priča nije bez osnova, i to ne samo zbog posrednog delovanja alkohola na ponašanje pacijenta koji prima terapiju antibioticima. U vezi sa ovom temom, na sajtu Stetoskop navodi se:

U slučaju akutnog pijanstva dolazi do izražene inhibicije enzimskog sistema jetre i smanjenja razgradnje antibiotika. Hronično unošenje alkoholnih pića (alkoholizam) dovodi do ubrzanog metabolizma antibiotika, na primer, doksiciklina i smanjenja njegove efikasnosti.

Najvažnija interakcija između antibiotika i alkohola je disulfiramska reakcija. Neki antibiotici (metronidazol, hloramfenikol, grizeofulvin), slično disulfiramu, dovode do ispoljavanja toksičnih efekata. Ova sposobnost disulfirama iskorišćena je u lečenju hroničnih alkoholičara.

Potencijal antibiotika da izazovu disulfiramsku reakciju je različita, kao i posledice do kojih ona može da dovede. Simptomi koji se javljaju u toku konzumiranja alkohola za vreme antibiotske terapije mogu biti blagi (ketokonazol), umereni (cefalosporini, metronidazol) do izuzetno opasnih (grizeofulvin).

Antibiotici iste grupe nemaju podjednaku sklonost ka izazivanju ove reakcije, pa tako neki cefalosporini I I II generacije (cefaleksin, cefoksitin) i IV generacije (cefpirom) ne stupaju u interakciju sa alkoholom. U svakom slučaju pacijentima treba savetovati da u toku antibiotske terapije ne konzumiraju alkoholna pića, čak ni u malim količinama, piše Stetoskop.

Loš direktan uticaj alkohola na antibiotike naročito je izražen kod manje grupe ovih lekova koji sadrže metronidazol, tinidazol i sulfametoksazol/trimetroprim. Ovi lekovi blokiraju jedan od glavnih puteva prerade alkohola u organizmu i uzrokuju ubrzano stvaranje acetaldehida koji su odgovorni za neposredne neprijatne fizičke posledice konzumiranja alkohola i mamurluk.

Sa ovim tipovima antibiotika možete završiti sa mučninom i povraćanjem, crvenilom u licu i „mantanjem“ u glavi posle samo jedne čaše piva.

Ipak, ovi antibiotici imaju specijalizovanu namenu: lečenje infekcija kao što je đardija/za (od zagađene pijaće vode), ili crevne gliste, tako da prepisivanje ovih lekova obično biva u bolničkim uslovima ili uz opširan savet lekara o potencijalnim kontraefektima.

Za skoro sve druge tipove antibiotika ne postoji jasan dokaz da im može naškoditi manji unos alkohola (Alcohol and Medication Interactions).

Međutim, to ne znači da je dobra ideja da pijete više ako ste pod upalom, jer alkohol ima i sedativna svojstva pa može da poremeti doživljaj stvarnosti, uključujući i osećaj za sopstveni organizam, pa upozorenje možda neće doći do mozga na vreme (ili neće uopšte).

Alkohol takođe širi krvne sudove u udovima što telu otežava da sprečava širenje infekcije. Pored toga, uz konzumiranje alkohola bubrezi traže više vode za njegovu obradu što povećava rizik od dehidratacije.

Moguća su i oštećenja mišića jer (blagi) unutrašnji bol upale nestaje pod dejstvom alkohola te postajemo „bezbrižni“ i skloniji daljoj iritaciji i povredi mišića (koju ćemo osetiti tek nakon trežnjenja).

Uostalom, alkohol može pogoršati manje i srednje infekcije čak i ako ne koristimo antibiotike.


Sviđa vam se kako pišemo? Ovako pišemo i o drugim važnim i zanimljivim temama – pratite Penzin na Fejzbuku i čitajte neke malo pažljivije izabrane i kvalitetnije obrađene vesti. Ne dajte da vas zavara naše ime jer se pišemo kao što i živimo – za sve generacije jer nijedna generacija nije uvek najmlađa ili najstarija!

penzin-fejzbuk-naslovna-slajder


Antibiotici kao što su izonijazid ili flukloksacilin kod malog broja ljudi mogu stvoriti i upalu jetre (izazivajući blaži hepatitis)

Noć opijanja može dodatno iritirati i jetru koja je već pod opterećenjem kada se organizam bori sa upalama.

Dakle, konzumacija alkohola ima posredne i neposredne uticaje na efikasnost lečenja antibioticima. Kod većine antibiotika posredne su čak ozbiljnije, ali kod najjačih antibiotika šale ne sme biti.

Tako da nije toliki zdravstveni, medicinski, problem ako popijete čašu pića „preko“ antibiotika, piše Conversation.

Ali, koliko poznajete sebe? Da li jedna čaša vodi do druge, a druga do treće, ili umete da se zaustavite? Svakom novom čašom problemi se eksponencijalno uvećavaju, a zbog nestrpljenja jedne večeri bolest možete vratiti na početak.

[maxbutton id="3"]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *