Zbog nerazumevanja i zanemarivanja problema trećeg doba, neke simptome koji se javljaju kod starijih shvatamo kao neminovne pratioce starenja. Obratite pažnju, nađite uzrok i pomozite starijoj osobi da nađe najbolje rešenje.
Fotografija iz teksta Alkoholizam u starijim godinama
Ričard Tejt i Konstans Šarf iz Zdravstvenog centra Malibua, Kalifornija upozoravaju na mogućnost pojave alkoholizma kod starijih ljudi koji ranije nisu imali problema sa alkoholom.
Ljudi koji su tokom radnog veka znali da se povremeno opuste uz čašicu-dve ili da uz porodični ručak ili večeru popiju po čašu vina ili piva, mogu da, nakon odlaska u penziju, povećaju unos alkohola.
Kada se deca odsele i počnu svoj život, kada se još retko ko u preduzeću u kome su radili njih seća, kada je sve manje kontakata sa ljudima, navike u piću koje su u mlađim danima bile relativno stabilne i bezbedne mogu da prerastu u pravi problem sa alkoholizmom.
Kako izolacija i usamljenost sve više postaju deo života, tako se sve više starijih ljudi okreće alkoholu da bi se utešili.
Kako starimo, način na koji naš organizam metabolizuje hranu, piće i lekove menja se i postaje manje efikasan. Takođe, što smo stariji, povećava se verovatnoća da ćemo se dobiti bolest koja zahteva korišćenje lekova. Ova promena metabolizma uz interakciju sa lekovima (uključujući i lekove koji se dobijaju bez recepta i dodatke ishrani), može postati opasna kombinacija.
Problem može samo da se pogorša. Imamo razloga za brigu budući da posleratna (bejbibum) generacija sve više postaje generacija trećeg doba. Ova generacija više pije u odnosu na generaciju svojih roditelja (tzv. najveća generacija), pišu Tejt i Šarf.
Jedno istraživanje ukazuje na to da će broj starijih Amerikanaca sa poremećajem bolesti zavisnosti biti udvostručen u periodu između 2006. i 2020. godine, te da će oko 5,7 miliona starijih osoba trebati stručnu pomoć za borbu protiv zavisnosti.
Nemamo podatke za Srbiju, ali se zna da je generalni trend porast broja alkoholičara. Srbija je prošle godine bila na četvtom mestu po konzumaciji alkohola u Evropi. Posleratna generacija u Srbiji nosi se ne samo sa finansijskom krizom koja je bila zahvatila ceo svet, već i sa posledicama višedecenijske krize, razaranja ekonomske stabilnosti i urušavanja sistema vrednosti.
Tejt i Šarf skreću pažnju na tri stvari koje bi bližnje trebalo da upozore na mogućnost pojave alkoholizma kod starije osobe:
1. Simptomi demencije
Često, mešamo simptome alkoholizma i preterane upotrebe lekova sa pojavom demencije, jer su mnogi simptomi slični. Ako je starija osoba zaboravna ili zbunjena, zamolite lekara opšte prakse za osnovni pregled. Možda previše alkohola, nepravilno uzimanje lekova ili kombinovanje alkohola i lekova uzrokuju problem…
Ako je to u pitanju, onda je to dobra vest jer se to može ispraviti. Padovi, neobjašnjive modrice i zaboravnost ne bi trebalo da budu onoliko česte u trećoj dobi koliko se misli. Prvo proverite da li starija osoba preteruje sa alkoholom ili nepravilno uzima lekove, pre nego što posumljate na demenciju.
2. Usamljenost
Ako je starija osoba usamljena, onda možda pribegava i samolečenju. Neki ljudi, kako postaju sve više izolovani, nakon što supružnik i prijatelji umru, mogu početi da se bore protiv bola na jedan od nekoliko načina koji su im dostupni – napijanjem.
Ako je draga starija osoba sama, posetite je i uključite je u vaš život što je više moguće
3. Depresija
Svima nama je potreban osećaj smisla života i njegove svrhe kako ne bismo upali u depresiju. Ali, nakon što deca odu (ako ih je i bilo) i roditeljstvo više nije primarni fokus ili je posao koji smo obavljali skoro celog svog života sada postao deo prošlosti, moramo naći nove načine da nađemo svrhu života.
Ako to ne učinimo, neminovno je da će nas preplaviti depresija, a sa njom često ide i zloupotreba alkohola.