Aleksandar (Novi Sad): Malta

Priča sa V konkursa za najbolji putopis starijih osoba “Draganova nagrada”, kategorija “Najbolja priča o putovanju u inostranstvo”.
Priča je objavljena u publikaciji “Putujući spomenar” koju je objavilo UG Amity Snaga prijateljstva, kao priča van konkurencije. G. Damjanović je, naime, na svim prethodnim konkursima osvajao nagrade i time je zavredio titulu Majstora pera.

Susret sa lepotom i nepoznatom praistorijom…

Godinama sam slušao priče o ovom sredozemnom ostrvu. Priče su bile najpre o prelepim, rajskim plažama, zatim o Maltežanima, koji su gostoljubivi, koji rado primaju i ugošćavaju turiste željne sunca i toplote. Slušao sam priče o gradu La Valeti, koji je spolja siva srednjovekovna tvrđava, a unutra divan, uredan grad prepun lepota i – istorije.

Tome su dodavane i romantične priče o Vitezovima Svetog Jovana koji su posle srednjevekovnih krstaških pohoda iz Svete zemlje prognani najpre na Kipar, a kasnije na Rodos, da bi najzad dobili kao poklon ostrvo Maltu, gde su se konačno skrasili.

Ovi Vitezovi, sada Malteški, bili su višenacionalna organizacija i bili su podeljeni na više “jezika”, a tih “jezika” bilo je osam. To su bili: Bavarci, Provansalci, Francuzi, Aragonci, Kastiljanci, Englezi, Nemci i Italijani. Grb Malteških vitezova bio je krst sa osam krakova, dva i dva kraka su bili spojeni, tako da se dobija takozvani Malteški krst.

Malteški krst sa svojih osam krakova simboliše i osam vrlina: istina, vera, pokajanje, mir, pravednost, milosrđe, čistota i trpeljivost. Taj Malteški krst je i danas, kada je Malta slobodna, nezavisna država, članica Evropske unije – zastava Republike Malte!

***

Znao sam da je Malta jedno omanje, kamenito i bezvodno ostrvo, a ipak turistički atraktivno, gusto naseljeno i pogodno za život. U Sredozemnom je moru, na glavnom pomorskom putu od Gibraltara ka Suecu, skoro podjednako udaljeno od Evrope (ostrva Sicilija) i Tunisa u Africi.

Najviši vrh ove ostrvske države je na zapadu, na strmim stenama, klifovima. Najveća visina Dingli klifa je svega 258 metara!

Pre polaska na Maltu, imao sam dosta površnih saznanja o ovom ostrvu, a istovremeno, imao sam hiljade pitanja na koja nisam znao odgovor.

Malta je, u stvari, mali arhipelag, jer pored same Malte, kao najvećeg ostrva, postoje još dva naseljena ostrva, a to su Komino i Gozo. No, pored njih, tu su i dva minijaturna ostrva Kominoto i Sveti Pavle i koja su nenaseljena, tako da Republiku Maltu čini čak pet ostrva.

Inače, država Malta zauzima svega oko 316 kvadratnih kilometara, a nastanjuje je oko pola miliona stanovnika! Tako da je Malta najgušće naseljena zemlja Evropske unije. Na Malti je u upotrebi najčešće malteški jezik, koji je skladna mešavina italijanskog, arapskog i engleskog jezika, a u upotrebi su i engleski, kao i italijanski jezik.

***

U srednjem veku, pre dolaska Vitezova Svetog Jovana, sva malteška naselja bila su udaljena od obale i podignuta na uzvisinu odakle se moglo pratiti približavanje neprijatelja, pljačkaša ili gusara. To su Rabat i Medina, utvrđeni gradovi sagrađeni još u doba Rimljana.

Oba ova grada puna su istorije. Svakako, najzanimljivije su katedralna crkva Svetog Pavla, kao i pećina i katakombe Svetog Pavla. Sveti Pavle je ovde, na ovom ostrvu, posebno poštovan.

Postoji legenda, za koju se tvrdi da je istinita i koja glasi:

Sveti Pavle je polovinom prvog veka, zbog propovedanja hrišćanstva u Svetoj zemlji, uhvaćen i poslat brodom u Rim na suđenje i – egzekuciju. Brod je pored obala Malte doživeo brodolom. Među malobrojnim preživelim brodolomnicima bio je i Sveti Pavle. Boraveći u pećini-zatvoru na Malti, on je iscelio oca rimskog namesnika Publija. Ipak, posle tri meseca boravka na Malti, on je prebačen u Rim, gde je umro u areni, rastrgnut od divljih zveri. Nedugo zatim, na Malti je rimski namesnik Publije primio hrišćanstvo i bio prvi hrišćanski episkop Malte.

Na Malti, oduvek je vladala oskudica vode. S obzirom na veličinu ostrva, nije bilo vodotokova, ali bilo je dosta izvora male izdašnosti, pa se zato, kada je padala kiša, skupljana i kišnica. (Danas toga nema, jer se morska voda destiliše, pa nema oskudice u vodi.)

***

Dolazeći na Maltu očekivao sam sunce, peščane plaže, ljubazne domaćine, brdovito ostrvo, očuvanu srednjovekovnu istoriju i stare rimske i srednjovekovne zgrade… Sve to sam našao.

U Valeti, uživao sam u pogledu iz bašte Baraki na zaliv i tri grada sa druge strane zaliva. Divio sam se crkvi Svetog Jovana i slici Karavađa. Posetio sam čamcem Plavu pećinu.

U pećini Gar Dalam video okamenjene ostatke preistorijskih životinja. Slušao sam legendu u pećini, na ostrvu Gozo, o Odiseju i njegovom trogodišnjem boravku kod čarobnice Kalipso.

Tamo sam posetio “Okno”, neobičnu morsku prerast (prirodni kameni most)! Zatim “Vrata” i unutrašnje more – neobičan zaliv u koji se dolazi kroz prirodni tunel. Svega od istorije i prirodnih lepota na Malti i Gozou ima u izobilju. Bio sam potpuno zadovoljan viđenim, jer “ni manje zemlje, ni veće raznovrsnosti”.

***

Međutim, ipak je na mene na Malti najupečatljiviji i najimpresivniji utisak ostavila praistorija. Smatrao sam da samo u Engleskoj u Stouhendžu postoji nešto što je starije od Vavilona, Hetita, Egipatskih piramida.

Obilazeći Tursku i obilazeći ostatke Hetitskog carstva, pa ostatke prošlosti u Iranu, piramide u Egiptu i Meksiku, smatrao sam da sam posetio najstarije svetske civilizacije, koje datiraju oko 2.000 godina pre Hrista!

Na Malti, nisam ništa spektakularno očekivao. Smatrao sam da će najstarije što ću videti i posetiti biti ostaci iz rimskog ili grčkog doba. Međutim, Malta je bila potpuni šok i ugodno iznenađenje. Srećom, prevario sam se. Malta mi je otvorila oči da prošlost i istoriju gledam i osećam, dublje, potpunije.

Malta je puna megalitskih spomenika, a to znači ostataka iz preistorije, negde četiri, pa i 5.000 godina pre Hrista! Na samom ostrvu Malti, takvih spomenika ima četiri. To su Taršin, neposredno kod glavnog grada La Valeta, Gar Dalam na istoku ostrva, pa Hagar im i Mnaida koji su na jugu kod Plave pećine. Ipak, najimpresivniji utisak ostavio je hram Džanti, koji je na susednom ostrvu, Gozo.

Prvo iznenađenje dogodilo se kada sam pošao u obilazak prirodne retkosti Plave pećine. Usput, zaustavih se da vidim ostatke hrama Taršin. Ovaj hram je možda najmlađi od svih malteških megalitskih preistorijskih hramova. No, on je interesantan, jer se preko njega može pratiti evolucija u praistorijskom graditeljstvu.

Unutar ove građevine-hrama nađene su velike kamene statue. Visina statua je oko dva i po metra i verovatno su predstavljale Boginju-majku. U hramu su impresivne kapije od dva uspravljena monolita sa natkrivenom, prebačenom grubo obrađenom stenom teškom preko jedne tone. Tu se nalaze i očuvane stepenice od grubo otesane stene!

Ovaj prvi dodir sa praistorijom bio je upečatljiv i mislio sam neponovljiv. Kasnije, kada sam video Hagar im i Džanti, shvatio sam da i od nestvarno lepog ima nešto još lepše i nestvarnije.

***

Na jugu ostrva, u blizini mora, nailazim na jedno, još veće i monumentalnije, svetilište-hram, Hagar im. Ogromne krečnjačke stene, teške više tona, grubo obrađene i uspravljene, činile su zid koji je okruživao hram. Smatra se da je hram bio posvećen kultu falusa. Obnovljen je i restauriran, te deluje veoma impresivno.

Prolazeći ulicama, a okružen zidom uspravljenih stena, grubo obrađenih, nisam mogao a da se ne zapitam, prvo, kako i kojim alatom su te stene obrađivane, a posebno kako su ovde donete, dopremljene, uspravljene i podignute? Ne treba zaboraviti da je starost hrama oko 5.000 godina!

Sledeći megalitski hram bio je Mnaidra. Nedaleko je od Hagar ima, a i od Plave pećine. Sastoji se od tri kružna hrama, međusobno odvojena, a koji, ipak, čine celinu.

Došavši ovde, posmatrajući ove kamene blokove, uspravljene, čovek ne može a da se ne zapita: zašto i zbog čega su Hagar im i Mnaidra dva hrama toliko blizu? Koliko je trebalo ljudi i rada da se ovi hramovi sagrade? Zar nije bio dovoljan samo jedan hram? Arheolozi tvrde i zaključuju da je ovaj hram bio posvećen kultu zdravlja.

Posle odmora i kupanja, sledeći izlet je bio na ostrvo Gozo. Ostrvo Gozo je severozapadno i nije daleko od Malte. Gozo se razlikuje se od većeg ostrva plodnijim zemljištem, lepšim plažama i pejzažima, a i samim stanovnicima, koji su duboko vezani za ovo ostrvo.

***

Ipak, najimpresivniji je, u središtu ostrva, megalitski hram Džanti. Ovaj hram ima još jedno ime: Tvrđava divova. Ovo ime mu itekako odgovara, jer svojom veličinom, dužinom i unutrašnjošću kazuje da mu ime Tvrđava divova potpuno odgovara. Sve u ovom hramu je ogromno, kao da je zaista bio namenjen Divovima!

Hram se deli na dve celine, a koje kao i hramovi u Mnaidri, nisu direktno povezane među sobom.

Jedan hram je Južni, a drugi je Severni. Južni hram je veći, i smatra se da je star 5.500 godina. Sastoji se od pet sastavljenih apsida. Severni hram je nešto manji, a smatra se i da je nešto kasnije zidan. On ima četiri apside, među kojima je razmak 23 metra i ima uspravljene blokove visoke osam metara.

Ne treba zaboraviti da ovde nema nikakvog vezivnog materijala koji bi povezivao ove orijaške stene. Nigde nema traga ni o kakvom lepku, ili o malteru! Hram je danas otkriven, bez krova, a verovatno je bio pokriven u svoje vreme drvetom ili kožama.

U gradnji su korišćena dva tipa kamena, ko zna odakle i kako doneta. Mekši, nežniji je korišćen za unutrašnjost, koja je i oslikana neobičnim spiralnim crtežima. Za spoljašnost, korišćeni su tvrdi, delimično obrađeni, ogromni monoliti teški više tona i postavljani tako da su preko onih uspravljenih, vertikalnih postavljani horizontalni monoliti, čineći na taj način zid stabilnim. Ovaj hram je vekovima bio zatrpan šljunkom i zemljom, pa je zato dobro očuvan.

Došavši pred ovako monumentalno delo ljudskih ruku, čovek mora da bude u neverici, fasciniran i zbunjen ne samo graditeljskim umećem, već i znanjima tog, kako kažemo “praistorijskog čoveka”.

Dolazak na Maltu nije bilo samo kupanje, obilazak mnogobrojnih gradova duž obale, obilazak ostavštine iz rimskog i doba malteških vitezova, već škola i nauk iz praistorije!

Aleksandar Damjanović, 84 godine, Novi Sad
Diplomirani inženjer tehnologije u penziji
Fotografija: Mnajdra, M W za Pixabay


Knjigu u PDF-u sa nagrađenim i pohvaljenim radovima sa konkursa Draganova nagrada 2019, u izdanju UG “Snaga prijateljstva – Amity“, možete naći ovde: Putujući spomenar“.

Šta je Draganova nagrada i zašto su ove priče i pesme, evo već petu godinu zaredom, sastavni deo Penzina: Draganova nagrada 2019.