Milorad (Beograd): Putovanje kroz moje jesenje penzionerske dane

Milorad (Beograd): Putovanje kroz moje jesenje penzionerske dane

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja muška putopisna priča“.

Fotografija: Sara Biljana Gaon, „In the autumn of my life“

Ja imam dosta godina i to je sve što imam. Prijatelji mi odlaze i na sprovodima uvek se setim da se tako i naši zakoni sprovode.

U našoj zemlji, pored naših života, i sve drugo se krade. Ima mnogo profesionalaca bez profesije koji su najbogatiji. Nema više šta da se deli osim teškoća.

Ovih dana sevaju mi krsta. Ne smem da se saginjem. A ionako se ne saginjem jer može još neko da mi se popne na grabaču. Nažalost, nisam radio u birou za prepise pa ne mogu da prijavim doktorat.

Nosio sam pantalone na hemijsko čišćenje, ali su mi zakazali tek za tri meseca jer sada imaju veliki unosan posao pranja političkih biografija.

Srećan sam što imam penziju jer nisam usamljen. Deca i unuci redovno me posećuju kada je primim.

Imam i malu nesanicu, ali mislim da je to dobro jer narodu koji stalno spava nikada neće svanuti bolje sutra.

Reforme su krenule, a i naša omladina u inostranstvo. Naš dug stalno raste, a i optimizam vlasti.
Mandati nekih u vlasti su neograničeni jer su trajno nesposobni.

Svuda u svetu penzija služi da se dostojanstveno prožive preostali dani, a u Srbiji da se ovi dani skrate.

Sada sam u penziji i, nažalost, ne mogu da putujem u inostranstvo inače bih tamo otvorio firmu da kao strani investitor dobijem pare iz domaćeg budžeta, kako je to ovde uobičajeno.

Inače, sa prijateljima nisam u kontaktu, ali sam u odličnim odnosima.

Žao mi je što siromašni duh vlasti lebdi nad našom kulturom. Mi smo imali kulturu u srednjem veku, ali ona nikako da danas stigne do nas.

Doživljavamo velike promene: nekada smo bili marva, a danas smo stoka.

I na kraju šta da kažem?

U našoj zemlji, podanička mašinerija stalno se podmazuje dokazivanjem lojalnosti. Mi smo toliko reljefni da teško ko može da nas ispegla. A i siromašni smo, ali su zato obećanja vlasti veoma bogata. Pa ko ih dočeka na onom svetu.

Ipak, ostavimo onaj svet. Mi se ne snalazimo ni na ovom.

Nama je prošla i budućnost. Sada putujemo kroz sećanja.

Milorad Ćosić, Beograd

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *