Kao neku vrstu kratkog podsetnika koji bi trebalo da nam pomogne da odložimo kognitivno opadanje i očuvamo dobro opšte zdravlje, prenosimo intervju koji je za Ageing Care dao dr Brus Degi (Bruce Daggy), vanredni profesor na Državnom univerzitetu Floride.
4. Koliko je potrebno vežbati da bismo održali zdravlje mozga?
Stručnjaci su procenili da se osnovne potrebe zadovoljavaju sa 30 minuta žustrog hoda ili nekom sličnom aktivnošću, tokom što većeg broja dana nedeljno. Fizička aktivnost može da se izvodi u segmentima od 10 ili 15 minuta. Kao primer, doktor Degi navodi da on obično vozi bicikl do posla, 15 minuta svakog dana. Ako to čini pet dana u nedelji, a zatim pliva, radi u bašti, ili izdvoji vreme za neku drugu zabavnu aktivnost vikendom, on je ispunio osnovne zahteve svog tela za fizičkom aktivnošću.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dobro je dodati neke vežbe otpora kao i vežbe za fleksibilnost. Doktor Degi kaže da treba voditi računa da osobe koje su izgubile veću masu, treba više vremena da vežbaju kako bi sprečile vraćanje kilograma.
Ne treba zaboraviti ni vežbanje samog mozga. Tokom celog života, treba težiti učenju novih stvari. Igrati igre, slagati slagalice. Postoje onlajn programi koji prvo procene trenutne mentalne jake i slabe strane, a zatim ponude program vežbi koji je osmišljen baš za tu osobu.
5. Budući da je gojaznost sve veći zdravstveni problem u razvijenom svetu, kako ona utiče na mozak?
Gojaznost se povezuje sa povećanim rizikom od demencije. Mehanizam se verovatno nalazi u faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti, kojima gojaznost doprinosi. Gojaznost takođe povećava rizik od dijabetesa tipa 2 koji se povezuje sa kognitivnim opadanjem. Doktor naglašava ponovo: zdravo telo podržava zdrav um.
6. Mišljenje o činjenici da trenutno većina lekara koristi BMI kako bi odredili da li je naša težina zdrava
Indeks telesen mase (BMI) predstavlja oruđe za procenjivanje viška telesne masnoće. Poželjan raspon je od 18,5 do 25. To nije savršeno oruđe. Bodibilder ili ragbista imaju veći BMI, ali malo telesne masnoće – mišići su gusti, te osoba sa mišićnom masom većom od proseka može imati veliki BMI. Nasuprot tome, možete imati normalan BMI, ali malu mišićnu masu i previše masti.
Kombinovanje BMI sa obimom struka daje tačniju sliku. Veliki BMI sa uskim strukom verovatno znači da postoji nadprosečna količina mišićne mase i malo masti. Dok BMI sa širokim strukom znači da bi trebalo više vežbati.
7. Mnogi ljudi dobiju osteoartritis ili druge probleme sa zglobovima u starijem dobu. Koja je najsigurnija vrsta vežbe za njih ako su prinuđeni da prekinu sa nekim vežbama zbog zdravstvenih problema?
Doktor objašnjava da on ima loše skočne zglobove usled starih povreda, ali da ga to ne sprečava da vozi bicikl ili pliva ili da šeta u obući sa odgovarajućom podrškom za stopala. Niti ga to sprečava da izvodi vežbe otpora.
Treba pronaći trenera koji će vas posavetovati ako niste sigurni i treba konsultovati lekara pre nego što se počne sa vežbanjem ukoliko ste zabrinuti zbog nečega. Počnite polako, naročito ako je potrebno da oslabite, to je pravi način da se smanji opasnost od povreda. Nakon što oslabite, vašim zglobovima će biti mnogo lakše.
8. Ako bi trebalo dati samo jedan savet kako dobro stariti fizički i mentalno, koji bi to savet bio?
Cenite svoje zdravlje, ulažite vreme u njega. Napravite pozitivne promene kojih se možete pridržavati, kako u stilu života tako i u načinu ishrane. Doktor Degi objašnjava da je vodio dnevnik pređenih milja kada je počeo da ide biciklom na posao, odredio je ciljeve i čestitao sebi kada bi ih dostigao. Sada je vožnja biciklom do posla postala navika i više ne mora da vodi dnevnik o tome.