Statistika nam daje zabrinjavajuću sliku za Srbiju: svakog dana, od tumora jajnika oboli više od dve žene. A rak jajnika je među najsmrtonosnijim. Često se kasno se otkriva, te je veoma važno što više znati o njemu i obratiti pažnju na sve, čak i najsuptilnije promene, posebno ako žena pripada rizičnoj grupi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Tumor jajnika, globalno gledano, nije toliko čest. Prema nekim procenama, jedna od 78 žena oboli od raka jajnika u toku života (dok je, na primer, kod raka dojke taj odnos jedna na svakih osam žena).
Statistika nam, međutim, daje zabrinjavajuću sliku za Srbiju: svakog dana, od tumora jajnika oboli više od dve žene, a umre više od jedne (prosek je oko 450 godišnje).
Mada je u odnosu na druge tumore ređi, rak jajnika je među najsmrtonosnijim. Na svetskom nivou, kacer ovarijuma je peti po redu uzrok smrti kod žena, i beleži najveću stopu smrtnosti od svih ginekoloških kancera.
Zašto je toliko smrtonosan? Rak jajnika se obično otkriva u već poodmakloj fazi. Problem je u tome što žene ne osete simptome karcinoma jajnika sve do vremena kada je bolest već uznapredovala – a što se kasnije otkrije, teže ga je lečiti. Ako i kada žena oseti simptome, ti simptomi su obično blagi – nadimanje, oticanje stomaka, učestalo mokrenje. Veoma lako se ovi simptomi pogrešno pripišu povećanju težine, postmenstrualnom sindromu (PMS), stresu, bolovima u stomaku, infekciji urinarnog trakta ili sindromu iritabilnog kolona (nervoznim crevima).
Zato se obično, kada se otkrije, tumor već proširio van karlice kod skoro dve trećine pacijentikinja. Još uvek se tačno ne zna šta uzrokuje rak jajnika, te je zato veoma važno znati koji su to najčešći faktori rizika za nastanak raka jajnika. Žene bi, ako se bilo koji od faktora odnosi na njih, trebalo da bilo kakve promene – bez obzira na to koliko su suptilne, prijave lekaru opšte prakse ili ginekologu.
1. Nasledna mutacija gena
Ima nekoliko mutacija gena koje se mogu naslediti od roditelja a koje povećavaju rizik od dobijanja raka jajnika. To su BRCA1, BRCA2 i Linčov sindrom. Otprilike jedan odsto žena od celokupnog stanovništva dobiće kancer jajnika tokom života. Nasuprot tome, žene sa BRCA1 mutacijom imaju 44 odsto šanse da od njega obole, dok su šanse onih sa BRCA2 mutacijom 17 odsto, a žena sa Linčovim sindromom šest do osam odsto.
Ove mutacije povećavaju rizik da osoba dobije i druge tipove kancera. Na primer, BRCA1 se dovodi u vezu i sa tumorom dojke, BRCA2 je povezan sa melanomom (rakom kože), kao i sa kancerima dojke, pankreasa i prostate. Linčov sindrom se takođe dovodi u vezu sa rakom debelog creva i endometrijuma.
Ako bilo koji od ovih kancera postoji u istoriji porodičnih bolesti – posebno ako je najbliži rod bolovao od njih (dakle, roditelj, brat ili sestra ili dete), i/ili ako je tumor pronađen u ranom životnom dobu, smatra se da bi bilo poželjno uraditi genetičko testiranje.
Postoje razlozi i „za“ i „protiv“ genetičkog testiranja, ali jedna od glavnih prednosti jeste što osoba može da sazna da li poseduje mutaciju gena što posebno mlađim odraslim osobama pruža mogućnost da preduzmu proaktivne mere kako bi pomogli da se smanji rizik od razvijanja tumora u budućnosti.
2. Rak jajnika u prodici
Čak i ako osoba nema nasleđenu mutaciju gena, ako ima dve ili više bliske rođake koje imaju ili su imale kancer ovarijuma, smatra se da je onda veći rizik da će i ona oboleti.
3. Starenje
Starost je jedan od najčešćih faktora rizika za mnoge vrste karcinoma. Polovina svih karcinoma jajnika dijagnostikuje se kod žena starosne dobi od 63 i više godina. Ukratko, što duže živimo, naše ćelije se više dele i veće su šanse da će stvoriti „grešku“ ili mutaciju gena. Pritom, one se mogu akumulirati postepeno. Dok smo mlađi, postoji malo veća verovatnoća da će naše telo popraviti te greške ili mutacije i prevazići ih.
4. Prekomerna telesna težina
Objašnjenje ovog faktora rizika se svodi na hormone. Masno tkivo proizvodi estrogen. Znamo da prekomerna proizvodnja estrogena dovodi u opasnost žene, naročito starije žene nakon doba menopauze, od dobijanja raka jajnika ili raka materice. Pored toga, masno tkivo proizvodi neke molekule koji destruktivno deluju na DNK. Ti molekuli se nazivaju oksidacioni agensi.
Ovo je jedan od faktora rizika na koji možemo da utičemo jer je, naravno, moguće održavati zdravu telesnu težinu tako što ćemo se zdravo hraniti i redovno vežbati.
5. Hormonska susptituciona terapija – estrogenska terapija
Hormonska supstituciona terapija podrazumeva davanje hormona kao zamenu za ženske homone koji prestaju da se luče nakon menopauze.
Korišćenje ove vrste terapije nakon menopauze povezano je sa povećanim rizikom od dobijanja raka jajnika. Američko udruženje za borbu protiv raka smatra da je rizik najveći kod onih žena koje uzimaju estrogen (bez progesterona) najmanje pet ili deset godina.
6. Prekomerna ovulacija
Što više žena ovulira, veći je rizik da će dobiti rak jajnika. Tokom ovulacije, dolazi do pucanja folikula u jajniku i oslobađanja ćelije. Nakon pucanja, dolazi do ponovnog „zarastanja“. Taj proces lečenja zahteva od ćelije da se deli i regeneriše. A što se više ćelije jajnika dele, to je veća verovatnoća da će organizam doživeti mutacije gena koje bi mogle da se vremenom akumuliraju i da prouzrokuju rak jajnika.
Trudnoća, dojenje i uzimanje oralnih sredstava za kontrolu rađanja – sve to dovodi do sprečavanja ovulacije, što omogućava jajnicima svojevrsni odmor.
Sa druge strane, neplodnost, odluka žene da ne rađa, pojava prve menstruacije u veoma ranom životnom dobu ili kasni ulazak u menopauzu – sve to znači da je žena imala više ovulacija.
7. Endometrioza
Postoji mali procenat povećanja rizika od dobijanja raka jajnika ukoliko žena ima endometriozu, stanje u kojem endometrijum (unutrašnje tkivo materice) raste izvan materice umesto da je oblaže, što često dovodi do bolnih menstrualnih ciklusa.
Izvor: Prevention.com
Fotografija: LWA, Getty Images