Zdenka (Kragujevac): Putopis iz Rusije – Sankt Peterburg

Priča sa V konkursa za najbolji putopis starijih osoba “Draganova nagrada”, kategorija “Najbolja priča o putovanju u inostranstvo”.

Rusija je velika, široka zemlja, ne samo prostorno, već i istorijski, kulturološki, znamenita po velikim imenima ruske i svetske književnosti – Lavu Tolstoju, Aleksandru Puškinu, Vladimiru Nabokovu, Fjodoru Dostojevskom, kao i po pesniku Jesenjinu čije su pesme obeležile moju mladost još iz školskih dana kada smo u Zemunu održavali književne večeri slušajući divnu poeziju.

***

U Rusiju (Sankt Peterburg) otišli smo u posetu mom unuku koji studira na Nacionalnom, mineralno-sirovinskom univerzitetu “Gornij”, najstarijem tehničkom univerzitetu u Rusiji, koji je 1773. godine osnovala carica Katarina Velika.

U Rusiji smo proveli pet dana željni da što više upoznamo znamenitosti carskog Sankt Peterburga. Ovu šestomilionsku metropolu, grad i luku na ušću Neve u Finski zaliv Baltičkog mora, osnovao je 1701. godine Petar Veliki, tvorac moćne države ruskog naroda. Ovaj ruski car vladao je Rusijom od 1682. do 1725. godine.

Sankt Peterburg je od Beograda udaljen putem 2.437 km, a vazdušnom linijom 1.810 km. Rekom Nevom podeljen je na ostrva koja spajaju mnogobrojni mostovi i kanali. Sankt Peterburg je u dva navrata bio prestonica Rusije, od 1713. do 1728. i od 1732. do 1918. godine.

Te godine je Vlada odlučila da premesti prestonicu Rusije u Moskvu. Tokom vremena više puta je menjao ime. Zvao se Petrovgrad, pa Lenjingrad i, danas, Sankt Peterburg.

***

Tokom boravka u Sankt Petrburgu prvo smo obišli najveći ruski muzej Ermitaž, koji i jedan od najvećih muzeja u svetu. Ovaj muzej svake godine poseti pet miliona turista.

Reč je, zapravo, o kompleksu koji se sastoji od šest zgrada, dok je sedma građevina teatar. Sadrži tri miliona istorijskih i umetničkih predmeta, od kamenog doba pa do naših vremena. Zvanično je otvoren 1852. godine.

Prva izložba se sastojala od umetničkih predmeta ruske carice Katarine Velike Druge. Najstarija zgrada muzeja je barokni dvorac Menšikovski. Glavna zgrada je nastala nekoliko godina nakon pobede Rusa nad Napoleonom. Mala zgrada u kojoj su izložena dela zapadnih umetnika građena je u stilu neoklasicizma i baroka.

Arheološki artefakti izloženi su u tzv. novoj zgradi. U Ertmitažu se nalaze mošti sv. Aleksandra Nevskog kome je posvećen i poznati beogradski hram na Dorćolu. Cena ulaznice se kreće između pet i devet evra. Za decu, studente i penzionere ulaz je besplatan.

Zimski dvorac pripada kompleksu muzeja od 1922. godine. Bio je zvanična rezidencija ruskih careva tokom XVIII, XIX i početkom XX veka. Dvorac je izgrađen u duhu rokokoa i ima preko hiljadu spavaćih soba. Najposećenija prostorija je ogromna soba za doček gostiju.

***

Sledećeg dana smo obišli park i dvorac kompleksa Peterhof koji se nalazi pod zaštitom UNESK-a. “Ruski Versaj”, kako se Peterhof popularno označava, udaljen je oko 20 km od grada. Posebnu atrakciju ovog kompleksa čine fontane, koje su uključene od maja do oktobra. Osim najveće fontane na svetu tu je i prelepa fontana “Samson i lav”.

Do glavnih znamenitosti Sankt Peterburga lako se dolazi iz ulice u kojoj smo bili smešteni. To je čuveni Nevski prospekt, koji svoje ime duguje pravoslavnom svetitelju Aleksandru Nevskom. Nevskom prospektu pripada i monumentalna crkva posvećena ikoni Kazanjske Bogorodice.

Za malo dalje destinacije koristimo metro koji je najdublje iskopana železnica na svetu koja, na pojedinim mestima, seže ispod zemlje i više od 80 metara. Danas deluje gotovo nestvarno činjenica da su srednjovekovna Srbija i daleka Rusija imale bogate kulturne kontakte sve do pada Despotovine, jer je, zahvaljujući staroslovenskom jeziku i pravoslavnoj veri, Srbija predstavljala idealnu sponu između crkvenog stvaralaštva moćne Vizantije i Rusije opterećene čestim mongolskim upadima.

***

Dalji odnosi Srbije i Rusije, sve do savremenih vremena, trpeće uspone i padove, pre svega zbog složenih geopolitičkih okolnosti. Međutim, u svesti građana Srbije zauvek je ostala urezana činjenica da je 28. jula 1918. godine, na objavu rata malenoj Srbiji, Rusija odreagovala unutrašnjom mobilizacijom, što je dalo povoda Austrougarskoj da već 6. avgusta objavi rat i Rusiji.

Na ogromnu ulogu koju je Crvena armija imala u oslobađanju Beograda podseća nas prvi memorijalni kompleks koji je nastao u Srbiji posle drugog svetskog rata – Groblje oslobodilaca Beograda. Danas Srbija i Rusija imaju bogatu privrednu, kulturnu i vojnu saradnju.

Nedavno je predsednik Rusije, Vladimir Vladimirovič Putin, obišao Hram Svetog Save čija je ikonografija urađena pod rukovodstvom ruskog mozaičara Nikolaja Muhina. Uz finansijsku pomoć “Gaspromnjefta” izrađeni su cela kupola i oltarski deo Hrama u mozaiku.

U Srbiji se sada nalazi najveća kupola pravoslavne crkve u svetu koja je prekrivena mozaikom.

Spoj prošlosti i budućnosti, nestvarna lepota Rusije i očaravajućeg Sankt Peterburga budi želju za mojim ponovnim odlaskom.

Zdenka Glumbić,
Dipl. inženjer organizacije rada, Kragujevac
Fotografija:
Sankt Petersburg, Art Tower za Pixabay


Šta je Draganova nagrada i zašto su ove priče i pesme, evo već petu godinu zaredom, sastavni deo Penzina: Draganova nagrada 2019.

Knjigu u PDF-u sa nagrađenim i pohvaljenim radovima sa konkursa Draganova nagrada 2019, u izdanju UG “Snaga prijateljstva – Amity“, možete naći ovde: “Putujući spomenar“.