Ustavni sud sve češće odbacuje žalbe građana

Građani sve češće podnose ustavne žalbe Ustavnom sudu, jedan je od zaključaka istraživanja Centra za pravosudna istraživanja. Ustavni sud ove žalbe sve češće odbacuje.

Broj ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu Srbije, u nameri da zaštite svoja prava, raste iz godine u godinu. S druge strane, broj žalbi koje Ustavni sud usvoji i ustanovi povređena prava građana – dramatično opada. Istovremeno, osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, potisnuta je u drugi plan i gotovo neprimetna u praksi Suda.

Ovo je tek jedan od zaključaka studije Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) “Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive”. Studiju su izradili profesori ustavnog prava i istaknuti pravnici, članovi ovog strukovnog udruženja.

Analiziran je rad ovog Suda od 2014. do 2018. godine, odnosno od 2008. do 2014. godine kada je u pitanju odnos Ustavnog suda prema praksi Evropskog suda za ljudska prava.

Ustavna žalba

Ustavna žalba je ubedljivo najčešća pravna forma kojom se građani i institucije obraćaju Ustavnom sudu. Ona, u proseku, čini 95 odsto svih predmeta ovog tela. Ipak, više od dve trećine tih predmeta Ustavni sud odbacuje, tj. ne uzima dalje u razmatranje i odlučivanje. Na taj način je ustavna žalba postala nedelotvorno pravno sredstvo, odnosno sredstvo koje ne vrši svoju osnovnu funkciju.

CEPRIS podseća da je Ustavna žalba poslednji način kojim pojedinac može zaštititi svoja prava u domaćem pravnom sistemu i to je uslov za eventualno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava.

Zabrinjava podatak da je osam puta veći broj ustavnih žalbi koje građani podnesu Ustavnom sudu od broja žalbi koje Sud usvoji. Sporan je način odlučivanja o ustavnim žalbama, kao i razlozi za njihovo odbijanje ili prihavatanje, koji nisu dovoljno ubedljivi, dosledni i određeni, upozorava Slobodan Beljanski, potpredsednik CEPRIS-a i jedan od autora studije.

Komunikacija Ustavnog suda sa javnošću

Ustavni sud ne vodi proaktivnu komunikaciju sa javnošću o čemu svedoče rezultati studije koja se delom bavila i analizom javnosti rada Suda.

U poslednjih pet godina, Ustavni sud nije organizovao nijednu konferenciju za medije, niti je, sudeći prema sadržaju sajta ove institucije, izdao saopštenje za medije. Sajt Ustavnog suda ne nudi aktuelne i transparentne informacije. Vesti nisu ažurirane od 2013. godine a, iako sekcija “Arhiva saopštenja sa sednica” sadrži aktuelna saopštenja, ona su lišena informativne vrednosti.

Zbog neadekvatne komunikacije s medijima, Ustavni sud nije bio u fokusu medijskog izveštavanja, svakako ne kao subjekat. U analizi 80 sajtova medija, udruženja, političkih stranaka i institucija, najveći broj vesti je objavljen na sajtovima online izdanja medija poput Danasa, N1, RTS, Politike, zatim na sajtovima kao što su Penzin i Penzioner vojni.

Inicijativa za utvrđivanje ustavnosti
Zakona o privremenom uređivanju načina plaćanja penzija

U studiji CEPRIS-a analiziran je slučaj inicijative za utvrđivanje ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina plaćanja penzija, jedne od medijski najviše praćenih inicijativa za ocenu ustavnosti koje je Ustavni sud odbacio.

Karakteristično za ovaj slučaj je to da ni jedna od institucija (Ustavni sud, Fond PIO, Republički javni pravobranilac, sudovi, Evropski sud za ljudska prava, Narodna skupština) kojoj su se obraćala lica čija su prava povređena, nije meritorno odlučivala o zaštiti prava, već su predstavke (inicijative, zahtevi, tužbe, ustavne žalbe i dr.) odbačene u prethodnom postupku ili se o njima uopšte nije odlučivalo (ćutanje administracije).

Zaključak

Navedeni podaci ukazuju da je hitno potrebno ispitati načine i mehanizme odlučivanja Ustavnog suda. O problemima u radu Ustavnog suda je potrebno raspravljati kako u stručnim, tako i u širim krugovima javnosti upravo zato što nefunkcionalnost rada Suda najteže pogađa građane. Važnost ove teme je naročito aktuelizovana pripremama promena Ustava. Pripreme promena Ustava su zaobišle preispitivanje postojeće uloge i koncepta rada Ustavnog suda.

Studija CEPRIS-a bavi se odnosom sudske vlasti i Ustavnog suda, načinom odlučivanja unutar ovog tela, javnošću njegovog rada i uticajem odluka Evropskog suda za ljudska prava na odluke Ustavnog suda.

Autori studije su: Slobodan Beljanski, prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Tanasije Marinković i prof. dr Dubravka Valić Nedeljković.

Izradu studije je podržao Fond za otvoreno društvo.

Kompletnu publikaciju u PDF-u možete naći ovde: Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – Stanje i perspektive

Podnaslove je unela redakcija portala Penzin.

FotografijaMarko Nikolajević za Penzin

Podsećamo: