Na priče o „povećanju“ penzija i staroj dobroj mantri „nikad veće penzije“, oglasilo se Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) saopštenjem koje prenosimo.
Iako je 2018 godine, izmenama Zakona o PIO, usvajanjem švajcarske formule za usklađivanje penzija, prekinuta praksa odokativnog određivanja visine njihovog usklađivanja, praksa stalnog podsećanja na istorijski rast BDP i „nikad veće penzije“ nastavlja se.
Ovoga puta, valjda iz navike ili dobijene obaveze, neki mediji su već, dok još nisu saopšteni podaci o promeni potrošačkih cena i rastu BDP od 1. juna 2020 do 1. juna 2021. godine, počeli da „povećavaju“ penzije. Zanemaruju pritom, da, prema švajcarskoj formuli, najavljeni rast BDP u drugoj polovini 2021. godine neće imati nikakav uticaj na određivanje procenta usklađivanja januarske penzije u 2022. godini. Očigledno neki novinari, namerno ne prave razliku u pojmovima usklađivanja i povećanja penzija.
Da li su vesti o povećanju penzija kada im nije vreme, važna terapija penzionera i da li im pomažu u preživljavanju?
—
U međuvremenu je od strane predsednika Srbije, penzionerima saopšteno da su im penzije od 2012. godine uvećane za 30 odsto, da bi, od strane predsednice Vlade, taj procenat bio smanjen na 23,6.
Kada se uporede podaci o učešću penzija u prosečnoj plati u 2012. godini od oko 60 odsto i učešću prosečne penzije u prosečnoj plati u 2021. godini od 45 odsto (prosečna penzija 248 evra i prosečna plata od 555 evra), dolazimo do činjenice da je učešće penzija u prosečnoj plati za osam godina smanjeno za 15 odsto. Upravo ta činjenica dokazuje tajnu stablizacije javnih finansija i razmere otimanja od penzionera.
Oteto je od svih, ali je život zagorčan najviše onima koji imaju najmanje penzije. Iako prosečna penzija od oko 29.000 dinara nije dovoljna ni za najosnovnije potrebe, ona ostaje san većine penzionera.
—
Treba znati da je u sporazumima sa MMF država preuzimala obavezu da pored smanjenja učešća troška penzija u BDP sa 13 na 11 odsto, smanji i učešće plata u javnom sektoru sa osam na sedam odsto. To nikada nije ostvareno. Samo mali broj ekonomista ukazuje na tu važnu činjenicu. Oni procenjuju da se sada za plate u javnom sektoru troši više od 10 odsto BDP. To može biti objašnjenje gde su pare penzionerske.
Kada se zna da se obaveze Fonda PIO finansiraju preko 80 odsto prihodima od doprinosa koje uplaćuju budući penzioneri, ekspertskom reformom bi se mogla obezbediti njegova potpuna finansijska nezavisnost i održivost. Ipak ovakav Fond PIO je vlastodršcima potreban za biznis sa banjama i drugom njegovom imovinom i neprekidnu predizbornu kampanju.
Na tvrdnje vlasti o „nikada većim penzijama“, podsećamo da su penzije devedesetih, isplaćivane u milijardama, ipak bile najveće, iako su penzioneri preživljavali sa bonovima. Navikli su penzioneri da penziju mere po tome koliko im ostane za hranu i lekove. Spas u dodatnom radu, radi preživljavanja, ne mogu naći bolesni i penzioneri u unutrašnjosti. Povećana smrtnost penzionera pored stanja u zdravstvu sigurno doprinosi priči na temu „nikad veće penzije“.
—
U pozadini svega, ukupan spoljni dug Srbije je od 2012. godine, prema procenama eksperata, uvećan najmanje tri puta u odnosu na vreme kada je država, zbog duga od 13 milijardi evra, bila pred navodnim finansijskom slomom. Zbog čega se prestalo sa redovnim usklađivanjem penzija a deo penzija je i smanjivan u periodu od četiri godine.
U međuvremenu je 2017. godine izmenjena metodologija procene BDP. On je tako uvećan za oko pet milijardi evra, jer su u njega uračunati procenjeni prihodi od sive ekonomije, prostitucije i trgovine drogom. Baš tako je znatno uvećan BDP i smanjeno procentualno učešće spoljnog duga države u njemu. Ova činjenica se vešto prikriva, iako smo baš po tome, među najboljima u Evropi.
Na kraju, može li većina penzionera da živi od magle koja im se svakodnevno nudi?
Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije
Fotografija (detalj): VitalikRadko za Crello