Tomislav (Grocka): U snovima s tobom

Pesma sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.

Slušam kako vetar piri
usred noći pune sjaja,
pa ja budan osluškujem
glas iz moga zavičaja.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Kad proleće stigne u moj kraj
i okiti brda i doline,
vetrovi mi šapuću u tami:
Što se sjaji, nane, gore u planine?

A kad letnja rumen zarumeni
i kad suton klone niz doline,
ja sedim i slušam žetvarke devojke:
Sl’nce se slaga da zajde
preko ridine, padine.

Jeseni dođu sa žutim lišćem
i padne veče sumorno i sneno
pa mesec kani sjajanu zvezdicu:
Anđelin devojče, što si nažaleno?

Zime su bile duge i snežne,
kraj ognjišta igralo se kolo
i pevalo sve do zore rane;
K’t će da dojdeš, bata Kole,
k’t će da dojdeš, Nikolo?

Ja i ove noći sanjam
rodno selo, kuću i dolinu
i jednu pesmu iz mladosti moje:
Marko kosi travu detelinu.

Ja i ove noći čujem
tvoje pesme poj,
Pčinjo moja, rodni dome moj!

Putevi nas odvedoše davno
pa ja nisam video te dugo;
čuvaću te u snovima svojim,
Pčinjo moja, i srećo i tugo!

I neka Pčinja mirno teče,
i ovu noć, i ovo veče,
i sa mog srca odane tugu,
jer srce je moje ostalo na jugu.

Tomislav Milković, Grocka
Fotografija:
Crkva Presvete Bogorodice sa bloga Krmikovac