Miodrag (Beograd): Henry i Grafton

Pesma sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.

Žure irski oblaci iznad moje glave.
Dablin miluje kiša svakojaka.
Čas rosulja blaga, a onda opora i drska.
Oči u oči sam sa mostom na reci Lifi.
Zakon kiše, amrel svetlo plavi, hita meni.
Plav amrel, u ovom sivilu sija.
Dodje do mene a plava maska spade.
Ugledaše me biserne crne oči.
A u njima plavi odsjaj.
Setih se Njegoša i sna njegovog.
U poemi “Noć skuplja vijeka”.
Podanički stojimo na mostu i ćutimo.
Priznajemo susret po sred reke Lifi.
Držim kišom ukvašenu kartu Dablina.
Mrmljam snishodljivo pitanjem:
“Gde je ulica Grafton?”
Ona gleda i ćuti veselo.
Ulica Henri, ponavljam frazom.
Tajnovito pokaza očima iza mene.
Stidljivo podiže amrel iznad moje glave.
I zakloni me od irske rosulje.
Ćutali smo do ulice Grifton.
Divnog li bi ćutanja, i kiše zdrave.
U pabu Marfi, ona djus, ja ginis.
Bi to vreme kišnih dablinskih nedelja.

Miodrag Mića Milenković, Beograd
Fotografija: Dablin,
ugglemamma za Pixabay