Ljiljana (Smederevska Palanka): Put pesme

Pesma sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.

Putujem na susret pesnika u malom gradu
Iz malog u malo veći grad
Jedina veza, autobus, jednom dnevno
Promiču, kukuruzi, voćnjaci
I još jedan mali grad, Topola
Na horizontu planina Rudnik
I tamo su kuće velike, a ljudi malo
Idemo sve niže u ušima pritisak, od visine
Raskrsnica Srbije, Milanovac kao na dlanu
Dom vojske, postao Dom kulture
Pristižu na vreme, međusobno se daruju
Pitaju, jesam li pesnik, kažem, svi su pesnici
Poeziju kazujemo dušom, pogledom, srcem
A ja mislim, kako da se vratim
Na stanici, nekoliko putnika
U prolazu rekoh, dobro veče
Učinilo mi se, da čoveka znam
Posle vidim čovek Kinez
Autobus iz Kosovske Mitrovice
Kondukter zabavlja putnicu
Ustaje da naplati kartu, pružam novčanicu
Jednu do Beograda, ako ne idete pored pruge
Reče, mrzovoljno, Ibarska Magistrala
Traži nešto sitno, da mi vrati krupno
Usput kaže nema veze, napisaću kartu kasnije
Mislim, u prevodu, znači malo sutra
Kinez se okrenuo nekoliko puta, sumnjičavo
Malo mesto Ljig. Kordon žardarmerije, postrojen
Malo dalje, isto, kažu utakmica, Zvezda Partizan
Sumnjivo mi nešto, Kinez kaže, mafija
Ulazimo u Beograd, on silazi,
Silaze i dve žene, pričaju
Jedna je kupila, a druga prodala stan u Beogradu
Prugu hvatam za početak, Palanka me čeka
Voz za Lapovo kreće nešto pre ponoći
Iz Soluna u dolasku kasni tri sata
Toliko iz Sofije, sa razglasa čujem
Kasni i voz za Lapovo u polasku, pedeset minuta
U toaletu, železničar izvrnut na dve stolice
Kaže deset dinara, crevo u slavinu udenuto
Čkilje sijalice, nije mi svejedno
Voz za Lapovo postavljen na treći kolosek!
Četiri vagona, ponoć prošla, na peronu pusto
Šta je bilo bilo je, važno da sam sela
Skoro će jutro, hvala ti Bože za ovaj dan.

Ljiljana Milosavljević, Smederevska Palanka
Fotografija:
sjb3949 za Pixabay