U narednih 30 godina, mašine će biti sposobne da rade skoro sve što mogu i ljudi – uključujući i „najstariji zanat na svetu“, izjavio je na kongresu Američkog udruženja za unapređenje nauke istraživač u oblasti informacionih nauka Moše Vardi sa Rajs univerziteta. Nijedna profesija neće biti zaštićena od promena…
Primenom mera za trajno umanjenje penzija pre napunjenih 65 godina u početku je bilo oštećeno oko 6.000 radnika iz Kragujevca i više šumadijsih gradova, a sada se taj krug širi na Priboj, Bor i druge gradove gde su proglašeni ili se spremaju tehnološki viškovi. Problem je i retroaktivna primena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju,...
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović potpisali su danas Sporazum o učinku za 2016. godinu, koji predviđa da kroz aktivne mere zapošljavanja prođe oko 131.000 osoba, objavljeno na sajtu ministarstva…
Bez obzira na to što ovo zanimanje beleži rast, i što sa brojem od tri miliona zaposlenih čine najveći deo radne snage u zdravstvu, SAD imaju manjak medicinskih sestara već decenijama, ali danas, sa starenjem nacije problemi postaju sve veći, piše Rebeka Grant za Atlantik.
Radne knjižice, iako su od 1. januara 2016. godine praktično prestale da važe, i dalje se koriste kao javne isprave i podaci iz njih mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom, rečeno je Tanjugu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Od 19. veka postoji bojazan da će mašine oduzeti poslove ljudima, i to se zaista i dešavalo na radnim mestima koja su podrazumevala isključivo manuelni rad, dok su ljudi obrazovanjem dolazili do radnih mesta koje mašine nisu mogle da zamene. A onda je stigla – veštačka inteligencija…
Osmočasovno radno vreme zvuči pomalo kao davna prošlost, osim ako ne radite neke od ovih poslova, piše Blumberg, pozivajući se na najnovije istraživanje američkog sajta za posredovanje u poslovima GlassdDoor…
Svega 100 najplaćenijih direktora spremilo je za svoju penziju bezmalo pet milijardi dolara što je ravno iznosu koji se nalazi na penzijskom računu 41 odsto američkih porodica.
U Americi je ovih meseci velika debata u vezi sa podizanjem minimalne zagarantovane zarade. Jana Kasperkevic iz Njujorka piše za Gardijan o „američkom klasnom ratu“ između solidno plaćenih i veoma loše plaćenih radnika, koji koristi samo onima koji žele da minimalac bude što niži…
Početkom 2015. godine, nova kompanija iz Sijetla dospela je u medije sa najavom njenog direktora da će minimalna plata za sve zaposlene iznositi 70.000 dolara godišnje (preko 5.200 evra mesečno), dok je prosečna plata u SAD 26.695 dolara godišnje (oko 2.000 evra mesečno).
