Od 289 milijardera iz 1995. godine, danas manje od polovine njih i dalje ima bogatstvo od preko milijardu dolara. Ipak, za ovih 20 godina, u svetu je još 1.000 ljudi i porodica uspelo da umnoži bogatstvo na preko milijarde. Zanimljivo je da je sve više veoma bogatih žena…
Finska vlada trenutno razrađuje plan za uvođenje osnovnog nacionalnog prihoda. Konačni plan neće biti predstavljen do novembra 2016. godine, ali ako bude sve išlo prema planovima, ukinuće se sva postojeća socijalna primanja, a umesto njih svaki će finski državljanin mesečno primati po 800 evra.
Najveći predmet zabrinutosti i kritike Evropske komisije u ekonomskoj sferi je visok javni dug koji je odavno premašio 70 odsto, zatim visoka stopa nezaposlenosti, kao i loše stanje u javnom penzijskom fondu, piše BIRN u analizi Izveštaja EK o napretku Srbije za 2015. godinu.
Snežana Ristanović smatra da bi bilo dobro kada bi država uvela obavezu da svi novozaposleni budu u obavezi da se uključe u sistem kapitalizovane štednje, a jedan takav vid štednje su dobrovoljni penzijski fondovi.
Iako su ministri finansija evrozone odobrili dalju pomoć Grčkoj, ta zemlja još nije izvan opasnosti. Zaista teške reforme Grcima tek predstoje i to, kako piše Deutsche Welle, pre svega – reforma penzionog sistema.
Iako je Međunarodni monetarni fond MMF predložio Vladi Crne Gore da privremeno zamrzne penzije kako bi spustila nivo javnog duga, to se neće desiti.
Ne dirajući prihode od kapitala, Vlada se obrušila na penzionere sa jasnom porukom da se ne isplati plaćati doprinose za penzijsko osiguranje, jer će oni koji to čine biti kažnjeni, piše prof. Miodrag Zec za NIN.
Penzin od čitalaca najčešće dobija tri pitanja. Na dva pokušavamo da odgovorimo svakom pojedinačno, ali smo do sada izbegavali odgovor na pitanje iz naslova. Odgovaramo sada, povodom godinu dana od smanjenja penzija, povodom godinu dana jasnih naznaka procvata i blagostanja koje nas čeka već iza prvog ćoška…
Fiskalni savet smatra da bi se prostor za povećanje plata i penzija stvorio tek 2017. godine i da je bolje bilo da je sada dodeljena samo jednokratna pomoć.
Uprkos „istinski velikodušnim gestovima“, filantropija doprinosi „zaobilaženju demokratije i povećanju društvene nejednakosti“, rekao je Maksim Fortan, doktorant političkih nauka na Univerzitetu Laval za kanadski časopis Le Devoir, a povodom Samita 2015. o kulturi filantropije koji je održan 10. i 11. novembra 2015. godine u Montrealu.
