Zbog čega bi neki penzioner doneo odluku da ponovo počne da radi? Stoji tvrdnja da je angažovanost i u trećem životnom dobu dobra za zdravlje. Ali u Srbiji, čini nam se, većina penzionera ponovo se radno angažuje zato što sa penzijom ne može da preživi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: (Stari kuvar Juga na Grzi) Marko Nikolajević za Penzin.rs
Konstataciju da svaki sedmi penzioner u Srbiji radi preuzeli smo iz naslova članka D. Mlađenovića objavljenom u Dnevniku. Nismo, međutim, našli izvor na osnovu koga je ova konstatacija data. Ne osporavamo, ali mislimo da je važno da se to napomene zbog čitalaca. Ako je procena u pitanju, mogli bismo da se složimo sa njom. U Srbiji na mnogim radnim mestima možemo videti starije ljude. Toliko je ova pojava učestala da deluje da ima i više od sedmine zaposlenih penzionera.
Penzin je već pisao o tome da strčnjaci za pitanja starenja procenjuju da je u Srbiji oko 15 odsto penzionera ponovo radno angažovano.
Činjenica je da je poslednjih nekoliko godina sve više penzionera koji nastavljaju da rade. Najčešće rade na istim radnim mestima kao i pre penzionisanja.
Ne zna se koliko penzionera, od ukupno 1.648.000, tačno radi (zemlja Srbija!). Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), njih je oko 42.000 tj. oko 2,5 odsto. Fond PIO je ovu procenu dao na osnovu broja zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža. Dakle, 42.000 penzionera je angažovano po osnovu osiguranja koje se tretira kao radni odnos. Međutim, javna je tajna da na posao odlazi mnogo više građana Srbije koji su u penziji.
U svakom slučaju, broj zaposlenih penzionera raste. Pre samo četiri godine, u Srbiji je bilo oko 30.000 penzionera koji su i zvanično bili radno angažovani.
Koje poslove obavljaju zaposleni penzioneri?
Penzioneri najčešće rade iste ili slične poslove koje su obavljali i pre penzionisanja. Neretko su to oni poslovi za čije obavljanje nema dovoljno radne snage na tržištu rada. To su poslovi vozača, fizičko-tehničkog obezbeđenja, na građevini, u zdravstvu… U Srbiji nedostaju i majstori različitih zanimanja.
Penzioneri koji se ponovo radno angažuju to čine u zanimanjima svih stepena obrazovanja – od manuelnih do onih za koje je potrebna fakultetska diploma.
Razlozi za rad nakon penzionisanja
Poslodavci angažovanjem penzionera dobijaju iskusne radnike određenih struka koje su deficitarne. Pored toga, to im se i isplati jer su oni uglavnom manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu. Ali zašto se penzioneri odlučuju da ponovo počnu da rade?
Nesumnjivo je da je veliki podsticaj – mala penzija. U Srbiji trenutno ima oko 980.000 penzionera kojima je penzija manja prosečne. Dakle, 60,2 odsto penzionera prima manje od 38.807 dinara koliko trenutno iznosi prosečna penzija.
Mišljenja poslodavaca
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije naglašava da u celom svetu sve više penzionera radi. Smatra da se mnogi na taj korak odlučuju i zato što imaju mnogo slobodnog vremena nakon prestanka radnog odnosa. Ali, budući da su penzije znatno manje od plata, kaže da postoje i materijalni razlozi.
„Zbog situacije na tržištu rada, potreba za radom penzionera postoji i zbog njihove stručnosti, ali i nedostatka mladih kadrova koji se retko opredeljuju za zanate“, kaže Atanacković.
„Za određena zanimanja, pre svega zanatska, već dugo se ne školuje dovoljno đaka. I to može biti razlog što se angažuju radnici koji su radili te poslove, a otišli su u penziju. U nedostatku mlađih radnika, poslodavac ne može da bira ako mu je potreban radnik.“
Penzioneri su, prema saznanjima Atanackovića, nešto manje plaćeni od onih koji su u redovnom stalnom radnom odnosu.
„Angažman penzionera dobra je stvar za privredu jer je to povoljnije za poslodavca. Dobro je i za penzionere jer dopunjavuju kućni budžet, nastavljaju da privređuju, ostaju u određenoj fizičkoj aktivnosti, a iskustva pokazuju da nastavak rada posle odlaska u penziju ima pozitivan uticaj na zdravlje“, zaključuje Atanacković.
Mišljenja predstavnika penzionera
Miloš Grabundžija, predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost“ kaže da su mnogi penzioneri primorani da rade. Razlog za to su, pre svega, mala primanja.
Najčešće su, kaže Grabundžija, u pitanju poslovi u poljoporivredi, poslovi noćnih čuvara, fizičkih radnika… Međutim, ima i penzionera koji su bili na visokim položajima na kojima ostaju i nakon što odu u penziju. Grabundžija naglašava da je razlog zašto je teško utvrditi koliko penzionera radi taj što se većina i ne evidentira.
Naglašava da onih 60,2 odsto penzionera koji primaju manje od prosečne penzija čini „svega 30 odsto mesečnog budžeta za isplatu penzija. To samo po sebi potvrđuje da većina penzionera teško živi i da su mnogi primorani da rade i nakon odlaska na zasluženi odmor“, zaključuje Grabundžija.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić je naveo da se procenjuje da je oko 15 odsto ukupne penzionerske populacije u radnom odnosu. Oni su, uglavnom, primorani da rade. Penzioneri koji rade manje su plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu.
Grujić kaže da se radno angažuju penzioneri svih zanimanja. Ima i onih koji su, zbog svoje stručnosti, nastavili da rade u istim firmama i nakon penzionisanja. Ali, u principu, uglavnom je reč o deficitarnim i malo plaćenim zanimanjima, zaključuje Grujić.
Ako vas zanima, ovde možete pročitati Koji penzioneri mogu da rade