Svaki peti Japanac stariji od 65 godina ima dosije

Sa jedne strane, sve je veći procenat žrtava među starima, a sa druge, veliki je porast tzv. „kriminala sedih“ u kome kriminalne radnje vrše najstariji stanovnici Japana. 

U japanskom gradu Okazaki, jedna 55-godišnja žena ubila je svoju 83-godišnju majku prošlog vikenda tako što je, nakon svađe, udarila čajnikom. Nažalost, i u Srbiji vesti iz crne hronike pune su priča o ubistvima unutar porodice, te ova vest iz Japana sama po sebi nije posebno vredna spominjanja.

Ali je simbolična za sve izraženiji fenomen u savremenom japanskom društvu: porast krimnalnih dela vezanih za stare ljude. Sa jedne strane, sve je veći procenat žrtava među starima, a sa druge, veliki je porast tzv. „kriminala sedih“ u kome kriminalne radnje vrše najstariji stanovnici Japana.

Penzin je već pisao o „kriminalu sedih“ u Japanu. U poslednjih nekoliko godina, japanska policija je zabeležila porast zločina i prestupa koje čine stari ljudi – jedan od pet stanovnika Japana starijih od 65 godina ima dosije! Pored običnih krađa, vlasti beleže porast nasilnih zločina koje čine stari – u proteklih 20 godina stopa nasilništva starih porasla je za 50 puta.

Kao primer se navodi i slučaj 97-godišnjaka koga su, aprila 2012. godine, zaustavili dok se naizgled mirno šetao noseći štap. Ispostavilo se da je stari gospodin krenuo da ubije 84-godišnju ženu svojim japanskim mačem.

Situacija je takva da su zatvori u Japanu, njih sedamdestak, bili prinuđeni da se prilagode novim potrebama sve većeg broja starijih zatvorenika.
Neki su sada opremljeni rampama za kolica, držačima u kupatilima i slično, a među zatvorskim osobljem sada imaju i gerijatrijske sestre koje, između ostalog, pomažu starijim zatvorenicima prilikom obedovanja.

Sa jedne strane pazi se na posebne potrebe starih ljudi u zatvorima, dok, sa druge strane, veliki broj ljudi koji pod stare dane počnu da kradu, to rade, što je zaključak zvaničnih istraživanja, zato što su usamljeni i traže pažnju.

Da li savremeno društvo ide ka bezličnoj civilizovanosti? Civilizovanosti koja u srži ima pravila o zaštiti grupe, a gubi svoju suštinsku karakteristiku – poštovanje prema svakom čoveku. Da li se onda uopšte može pričati o civilizovanosti?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *