Sa jedne strane, sve je veći procenat žrtava među starima, a sa druge, veliki je porast tzv. „kriminala sedih“ u kome kriminalne radnje vrše najstariji stanovnici Japana.
U japanskom gradu Okazaki, jedna 55-godišnja žena ubila je svoju 83-godišnju majku prošlog vikenda tako što je, nakon svađe, udarila čajnikom. Nažalost, i u Srbiji vesti iz crne hronike pune su priča o ubistvima unutar porodice, te ova vest iz Japana sama po sebi nije posebno vredna spominjanja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ali je simbolična za sve izraženiji fenomen u savremenom japanskom društvu: porast krimnalnih dela vezanih za stare ljude. Sa jedne strane, sve je veći procenat žrtava među starima, a sa druge, veliki je porast tzv. „kriminala sedih“ u kome kriminalne radnje vrše najstariji stanovnici Japana.
Penzin je već pisao o „kriminalu sedih“ u Japanu. U poslednjih nekoliko godina, japanska policija je zabeležila porast zločina i prestupa koje čine stari ljudi – jedan od pet stanovnika Japana starijih od 65 godina ima dosije! Pored običnih krađa, vlasti beleže porast nasilnih zločina koje čine stari – u proteklih 20 godina stopa nasilništva starih porasla je za 50 puta.
Kao primer se navodi i slučaj 97-godišnjaka koga su, aprila 2012. godine, zaustavili dok se naizgled mirno šetao noseći štap. Ispostavilo se da je stari gospodin krenuo da ubije 84-godišnju ženu svojim japanskim mačem.
Situacija je takva da su zatvori u Japanu, njih sedamdestak, bili prinuđeni da se prilagode novim potrebama sve većeg broja starijih zatvorenika. Neki su sada opremljeni rampama za kolica, držačima u kupatilima i slično, a među zatvorskim osobljem sada imaju i gerijatrijske sestre koje, između ostalog, pomažu starijim zatvorenicima prilikom obedovanja.
Sa jedne strane pazi se na posebne potrebe starih ljudi u zatvorima, dok, sa druge strane, veliki broj ljudi koji pod stare dane počnu da kradu, to rade, što je zaključak zvaničnih istraživanja, zato što su usamljeni i traže pažnju.
Da li savremeno društvo ide ka bezličnoj civilizovanosti? Civilizovanosti koja u srži ima pravila o zaštiti grupe, a gubi svoju suštinsku karakteristiku – poštovanje prema svakom čoveku. Da li se onda uopšte može pričati o civilizovanosti?