Samo dva minuta skakutanja dnevno i kosti kukova kod starijih muškaraca su jače, a rizik od njihovog loma usled pada se smanjuje. Zvuči šašavo, ali naučnici sa britanskog Univerziteta Lafbro (Loughborough University) sproveli su istraživanje kojim je ovo dokazano.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija iz teksta: „Ostari, ali ne odrasti„
Istraživanje ima i simaptičan naziv: Hip Hop Study („hip“ na engleskom znači kuk, „hop“ vam je jasno, a hip hop je muzički pravac). U ovom istraživanju učestvovalo je 35 muškaraca starijih od 65 godina. Nakon samo godinu dana sprovođenja dnevnog programa dvominutnog skakutanja, gustina kostiju je povećana kod svakog ispitanika.
Povećanje do sedam odsto koštane mase identifikovano je u nekim delovima spoljašnjeg kompaktnog omotača i u gustini sunđerastog koštanog tkiva koje se nalazi ispod spoljašnjeg sloja. Ono što naučnici smatraju veoma važnim jeste da je zapaženo poboljšanje u najtanjim oblastima kostiju koje su najrizičnije kad su u pitanju prelomi.
Ovi rezultati imaju značajne implikacije za prevenciju i tretiranje osteoporoze. Kosti se prirodno „tanje“ sa godinama, a lokalizoovano slabljenje kostiju kukova povezano je sa povećanim rizikom od preloma kuka. Hip hop istraživanje je pokazalo da redovno vežbanje može da pomogne u suzbijanju posledica starenja kostiju.
Dr Sara Alison, koja je glavni istraživač na ovoj studiji, kaže za časopis Lafbro univerziteta:
„Prelomi kukova su jedan od glavnih problema zdravstvene zaštite starijih osoba, koji i dosta koštaju. Oni kojima se dese, pate usled bolova, gubitka pokretljivosti i nezavisnosti, a kod njih je povećan i rizik od prerane smrti. Znamo da vežba može da poboljša snagu kostiju, te smo želeli da testiramo oblik vežbanja koji je podjednako lak i efikasan kako bi ljudi mogli da ga primenjuju kod kuće.“
Učesnici istraživanja izvodili su niz svakodnevnih vežbi skakutanja koje su podrazumevale pokrete u različitim pravcima osmišljene da se opterećenje i naprezanje rasporedi duž bedrene kosti. Istraživači su se odlučili za skakutanje, a ne za skokove kako bi mogli da naprave poređenje između nogu.
CT snimci su analizirani pomoću nove tehnike mapiranja kostiju koja je razvijena na Univerzitetu Kembridž. Na njima se jasno vide razlike između noge na kojoj je vežbano i druge, kontrolne noge.
Reumatolog dr Ken Pul koji je vodio analizu mapiranja kostiju na Kembridžu, objašnjava:
„U procentima, poboljšanja koje smo videli kod ovih zdravih muškaraca nakon samo godinu dana skakutanja bolji su u poređenju sa rezultatima koji su dobijeni nakon korišćenja lekova za osteoporozu kod žena sa slabim kukovima. Međutim, još uvek ne znamo da li bi i muškarci i žene sa osteoporozom imali iste koristi, pa čak ni da li bi vežbanje za njih bilo bezbedno, što su važna istraživačka pitanja.“
Dr Ketrin Bruk – Vavel, vodeći istraživač na Lafbro univerzitetu, savetuje opreznost:
„Naši volonteri su povećavali intenzitet vežbanja postepeno. Važno je da se oprezno vežba jer bi pad mogao da dovede do preloma kod osobe sa krtim kostima. Međutim, naše istraživanje pokazuje da, vremenom, kratkotrajne vežbe skakutanja ili skakanja, mogu da povećaju snagu kostiju i smanje rizik od preloma kuka.“