Radno vreme (5) – Od 9 do 5

Veći broj sati koji bi ostali popodne, ako bi se ranije dolazilo sa posla, pružili bi priliku i za brojne druge aktivnosti osim odmora: rad u bašti, dodatni posao ili uključivanje u društvene aktivnosti…

Momo Kapor je jedan svoj roman nazvao „Od sedam do tri“, prema radnom vremenu koje je bilo najčešće u SFR Jugoslaviji. Dolaskom nove poslovne klime od 2000. godine, osmočasovno radno vreme u Srbiji pomereno je za kasnije u toku dana, prema „zapadnom“ modelu – od devet ujutru do pet popodne.

Iako se ovakvo radno vreme čini ugodnije za mlade zaposlene koji su navikli da ustaju kasnije, ranoranioci kojima ne smeta ustajanje sa „prvim petlovima“, imaju brojne primedbe na ovakvo radno vreme koje se svode na konstataciju da im „posao oduzima ceo dan“.

Od 11 uveče do 6 ujutru, čovek ima sedam sati sna, sa posla kući dolazi pre četiri i ostaje mu još punih sedam sati za kvalitetno vreme sa porodicom, i naročito sa decom koja ležu ranije. Danas radnik stigne kući tek oko 6 sati, često i kasnije, i ima prosečno svega 5 sati koje može da provede sa decom.

Veći broj sati koji bi ostali popodne, ako bi se ranije dolazilo sa posla, pružili bi priliku i za brojne druge aktivnosti osim odmora: rad u bašti, dodatni posao ili uključivanje u društvene aktivnosti (nevladine organizacije, udruženja, političke stranke, itd).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *