Radno vreme (3) – Fordova revolucija

Ford je zastupao i kraće radno vreme koje bi njegovim radnicima omogućilo kvalitetan odmor, tokom kog bi koristili proizvode, i održavali potrebu za daljom proizvodnjom. 

Američki preduzetnik i industrijalac, Henri Ford, vlasnik prve fabrike automobila sa manufakturnom proizvodnjom „na traci“, imao je možda veći uticaj na industriju uopšte nego samo na automobilsku industriju.

On je promenio način gledanja na radnu snagu a ostao je zapisan njegov čuveni stav: „Ako moji radnici ne mogu da kupe moje automobile, kome ću ih onda prodavati“. Bio je jedan od prvih koji su razumeli da tržište za masovnu proizvodnju kakva se tad razvijalo, ne mogu biti samo imućni jer bi takav sistem bio neodrživ.

U skladu sa tim, Ford je zastupao i kraće radno vreme koje bi njegovim radnicima omogućilo kvalitetan odmor, tokom kog bi koristili proizvode, i održavali potrebu za daljom proizvodnjom. I sam je jasno iznosio da ovakav stav nije imao puno veze sa humanošću već pre svega sa logikom biznisa.

Tako se radno vreme tokom 20. veka postepeno skratilo skoro za polovinu, i to uglavnom zbog rasta cene rada (i pojeftinjenja mašina), kao i zbog delovanja sindikata, nastanka kolektivnih ugovora o radu i unapređenja zakonodavstva. Nakon Drugog svetskog rata, radna nedelja iznosila je 40 časova, koliko uglavnom iznosi i danas (u Kini od 1995. godine).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *