Radno vreme (15) – Radno vreme kao neminovnost ili kontrola

Kada bi rad podrazumevao odrađivanje jasnih zadataka, a ne prosto „ostajanje“ na poslu u zadatom vremenskom intervalu, to bi možda donelo neke prednosti, ali, čini se da ipak prevladava mišljenje da bi to izazvalo kolaps radne etike.

 

Izgleda da nije dovoljno da radnik bude posvećen samo zadacima na poslu, već i samom poslu kao takvom, i da to jednostavno mora da pokaže darovanjem tačno određenog broja sati svog života (i još malo preko).

Poslodavac bi možda imao osećaj gubitka kontrole. Međutim, ako postoji jasna lista zadataka koje radnik treba da obavi, poslodavac bi u svakom trenutku mogao da ima tačan uvid šta je urađeno a šta ne.

Možda bi mu ta informacija više značila nego to što zna kada je njegov radnik u kancelariji a kada ne?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *