Društvo Ekonomija Magazin Godine

Radno vreme (1) – Kratka istorija rada “na sat”

Električno osvetljenje, i rad u fabričkim halama nezavisno od godišnjeg doba i vremenskih prilika omogućili su i rad u tri smene, tokom cele godine. Borba je mogla da počne…

Prvih decenija industrijske revolucije život i rad radnika (muškaraca, žena i dece) u fabrikama i rudnicima uglja koji je pokretao celu privredu, nije se puno razlikovao od života i rada galiota, robova veslača na rimskim galijama.

Tokom druge polovine 19. veka uslovi rada su donekle “normalizovani”, minimalna starosna granica radnika je podignuta, a radna nedelja iznosila je oko 60 časova. Odvajanje stanovništva od zemlje i migracija ka gradovima stvorila je dovoljno radne snage, pa su poslodavci mogli da diktiraju cenu i uslove rada bez posebnih ograničenja.

Čak je i razvoj tehnologije išao na štetu radnika: morali su biti isplativiji od mašina koje bi mogle da zamene njihov rad, ali su takođe morali neprekidnim radom da isplate veoma velika ulaganja u industrijska postojenja kako bi fabrika bila rentabilna.

Dodatno, električno osvetljenje, i rad u fabričkim halama nezavisno od godišnjeg doba i vremenskih prilika omogućili su i rad u tri smene, tokom cele godine. Borba je mogla da počne…


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija