Električno osvetljenje, i rad u fabričkim halama nezavisno od godišnjeg doba i vremenskih prilika omogućili su i rad u tri smene, tokom cele godine. Borba je mogla da počne…
Prvih decenija industrijske revolucije život i rad radnika (muškaraca, žena i dece) u fabrikama i rudnicima uglja koji je pokretao celu privredu, nije se puno razlikovao od života i rada galiota, robova veslača na rimskim galijama.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Tokom druge polovine 19. veka uslovi rada su donekle „normalizovani“, minimalna starosna granica radnika je podignuta, a radna nedelja iznosila je oko 60 časova. Odvajanje stanovništva od zemlje i migracija ka gradovima stvorila je dovoljno radne snage, pa su poslodavci mogli da diktiraju cenu i uslove rada bez posebnih ograničenja.
Čak je i razvoj tehnologije išao na štetu radnika: morali su biti isplativiji od mašina koje bi mogle da zamene njihov rad, ali su takođe morali neprekidnim radom da isplate veoma velika ulaganja u industrijska postojenja kako bi fabrika bila rentabilna.
Dodatno, električno osvetljenje, i rad u fabričkim halama nezavisno od godišnjeg doba i vremenskih prilika omogućili su i rad u tri smene, tokom cele godine. Borba je mogla da počne…