Novodonete mere imaju predizborni efekat. Povećanje plata prosvetarima i zdravstvenim radnicima je nužno, ali je način sprovođenja više nego upitan. Sa druge strane, povećanje penzija i nova tranša „novca iz helikoptera“ majkama dece do 16 godina na duže staze obara standard. Kome onda idu u prilog ove naprečac donete mere?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Marko Nikolajević za Penzin.rs
Početkom juna meseca 2023. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je, pored drugih mera, i povećanje plata prosvetarima i zdravstvenim radnicima i povećanje penzija. O tome je u „Temi jutra“ u emisiji „Novi dan“ TV N1 Mija Bjelogrlić razgovarala sa ekonomskim novinarom Milošem Obradovićem i članom Fiskalnog saveta Nikolom Altiparmakovim.
Razgovor Mije Bjelogrlić sa Nikolom Altiparmakovim i Milošem Obradovićem možete pogledati ovde na portalu N1.
Mere donete preko noći, mimo zakona i tek donete Fiskalne strategije
Miloš Obradović kaže da mu se čini je vlast počela da gubi podršku u javnom mnjenju.
„Oni su počeli priču o izborima“, podsetio je Obradović. „Kad god se kod nas spominju izbori, kreće se sa nekim obećavanjima i davanjem para. Meni deluje da su ove mere ad hoc donesene, nekako preko noći. Najveći deo novca se daje u septembru i oktobru i onda još veći deo u januaru (što je inače redovna stvar – godišnje usklađivanje). Obradović smatra da su ove mere tako da daleko određene da bi imale „baš taj predizborni efekat“.
Nikola Altiparmakov kaže da Fiskalni savet nije bio konsultovan u slučaju ovih mera. Napominje da je još veći problem to što ove mere idu potpuno suprotno fiskalnoj strategiji same vlade.
„Nama je vlada sredinom maja meseca, 19. maja, prosledila Fiskalnu strategiju za sledeći trogodišnji period. Mi smo imali obavezu do 31. maja da je ocenimo, da vidimo da li je kredibilna, koji su potencijalni nedostaci…“, kaže Altiparmakov. Fiskalni savet je ovu svoju osnovnu zakonsku obavezu ispunio i spremao se da svoju ocenu fiskalne strategije vlade objavi.
„Međutim, ispostavilo se, kao što smo videli, da su praktično preko noći uvedene potpuno nove mere i potpuno nov pravac koji uopšte nije bio u toj fiskalnoj strategiji. Dakle, to je, za početak, veliki problem. Kada bi trebalo da imate planske dokumente, da sistematski i strategijski planirate nešto, a vi donosite ovakve neke mere preko noći. Pri čemu, recimo, jedna od naših kritika te fiskalne strategije je što se neki ključni nedostaci u društvu – nedostatak reforme o školstvu, nedostatak reforme u zdravstvu, nedostatak unapređenja socijalne zaštite – ne adresiraju. Dakle, njih strateški ne adresiramo.“
Podsetio je da Fiskalni savet godinama priča da su sektori školstva i zdravstva zapostavljeni. Objasnio je da su povećanja plata u ovim sektorima opravdana i budžetski održiva. Ona bi, međutim, trebalo da budu delovi jedne šire, sistemske reforme.
Fiskalni savet će objaviti svoje mišljenje o trogodišnjoj startegiji vlade koja im je dostavljena. Nikola Altiparmakov, međutim, kaže da je ovim merama u velikoj meri ona obesmišljena.
Zaduživanje radi sprovođenja mera
Miloš Obradović smatra da postoji određeni prostor u budžetu za ove mere. „Ali problem je što mi imamo deficit i svako novo davanje se faktički daje iz javnog duga. Odnosno, mora da se pozajmi. Problem sa druge strane je što su kamate sve više i više. I sad su već na prilično visokom nivou. Na dugoročnim našim obveznicama su prinosi preko 6,5 posto, recimo. Baš za kamate smo u prva četiri meseca platili oko 60 milijardi dinara, što je oko 500 miliona evra. To je više nego što smo iz republičkog budžeta dali za socijalne potrebe“, kaže Obradović.
Nikola Altiparmakov kaže da ćemo se, radi sprovođenja ovih mera, zadužiti. „Zadužićemo se po sve većim i većim kamatama. Dakle, naša tržišna kamatna stopa je 6,5 procentata. Neke kredite pojedinačne koje smo mi potpisivali trenutno, recimo, za diversifikaciju nabavke gasa, sa varijabilnom kamatnom stopom koja ide čak do osam procenata. To je nešto što je jako zabrinjavajući signal.“
Altiparmakov objašnjava da, kad kažemo: „Budžet će da podnese“, to znači da nam ne preti neka neposredna kriza. Nećemo, dakle, imati krizu javnog duga ali ćemo imati smanjenje životnog standarda u narednim godinama jer ćemo morati da otplaćujemo taj dug.
Napominje i da mi imamo realni pad PDV prihoda preko 10 procenata. To je znak i privrednih slabosti ali i slabosti poreske naplate. Objasnio je da smo mi, pored školstva i zdravstva, zapostavili i poresku upravu. Naša Poreska uprava, navodi Altiparmakov, ima daleko manji broj zaposlenih nego bilo koja zemlja u regionu.
Neodrživ privredni rast
Nikola Altiparmakov je objasnio i da mi trenutno možemo da se zadužujemo „na osnovu toga što smo mi od 2015. do 2019. imali ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju“.
Srbija je, navodi, u 2018. i 2019. godini imala odličan privredni rast od 4,3 i 4,5 procenata. Sada se, međutim, vidi da taj rast nije održiv.
„Prošle godine smo imali među najnižim stopama u regionu privredni rast. I ove godine će biti jako slabo“, kaže Altiparmakov.
„Mi smo sredili svoj javne finansije i postigli makroekonomsku stabilnost. To je omogućilo privrednom sektoru da se razvija i dalo je sigurnost privrednicima da se zadužuju. Mi sada idemo u suprotnom smeru. Mi se zadužujemo za tekuće potrebe“, rekao je Altiparmakov.
Povećanje plata zdravstvenim radnicima
Kada su zdravstveni radnici u pitanju, Miloš Obradović smatra da je to nužda.
„Ako ćemo da se lečimo i da zadržimo ljude koji će da rade u bolnicama i domovima zdravlja – to mora. Prosto, nije ni pitanje čak ni ekonomski, ni politički. To je već nužda.“
„Sad, zašto baš sad? Već smo rekli – Izbori.“
Povećanje plata prosvetnim radnicima
Obradović smatra da je, kad su prsovetari u pitanju, stvar politička. „Nakon svih ovih dešavanja u školi i prekida školske godine, velika je turbulencija među prosvetnim radnicima. Svako pitanje u kojem se pominje škola je osetljivo u ovom trenutku. Pretpostavljam da je ovo način da se pokaže kako država zapravo brine o prosvetnim radnicima. Ruku na srce, njihove plate zaista jesu niske, trebalo bi ih povećati. Nisam baš najsigurniji u brojke, ali mislim da su od 2020. povećanja prosvetarima bila ispod proseka povećanja plata u javnom sektoru. Tako da ja nemam nikakav problem sa njihovim povećanjem.“
Smatra, međutim, da treba da se donesu neka pravila.
„Podsetio bih na jednu stvar o platama u državnom sektoru. Pre deset godina se krenulo u izradu tog zakona. Ne znam koliko je ministara državne uprave prošlo stalno radeći na tom zakonu. I on se svake godine odlaže. Taj zakon bi rešio odnos plata u državi, između sektora, između radnih mesta. I što je možda još važnije, vezao bi ruke vlastima da diskreciono povećavaju plate kad misle da nekom treba i koliko treba povećati.“
Nikola Altiparmakov ima drugačije mišljenje u vezi sa ovim zakonom.
„To je jedna velika zabluda da bi zakon koji je usvojen 2016. rešio bilo kakave probleme“, kaže Altiparmakov. „To je bilo potpuno fingiranje reformi od tadašnje ministarke Kori Udovički. Taj zakon ne bi doneo ništa dobro, ne bi rešio ništa od ovih problema, već bi stavio jednu neviđenu uranilovku koju smo i mi u manjoj meri imali ranije. On bi praktično onemogućio državu da bilo koje stručne ljude zapošljava u javnom sektoru. To je jedan od razloga zašto ni jedan ministar, ni vlada ne mogu da ga primene jer znaju da je zakon od početka bio fingiran. Nikad nije ni bilo iskrene želje da se uredi taj javni sektor.“
Altiparmakov smatra da jedino što možemo da uradimo jeste da potpuno odbacimo ovaj zakon.
Izdavanje udžbenika
„Mi već praktično 20 godina nemamo neki smer gde se naše školstvo kreće“, kaže Altiparmakov. „To se najbolje vidi u primeru izdavanja udžbenika. Ta liberalizacija 2001-2002. udžbenika postaje primer po čemu je nobelovac Džordž Akerlof dobio Nobelovu nagradu. On je pokazao slučajeve gde tržišno rešenje ne možete da primenjujete. Jedan od tih slučajeva je slučaj udžbenika. Dakle, mi primenjujemo nešto što već 20 godina ide protiv ekonomskih postulata.“
Povećanje penzija – krši zakon i međugeneracijski dogovor
Nikola Altiparmakov je podsetio da je Republika Srbija 2022. godine konačno uspela da sa MMF-om i sa EU usaglasi način na koji će da se indeksiraju penzije. Ovo fiskalno pravilo je, kaže, usaglašeno tako da bude i ekonomski održivo i društveno prihvatljivo.
- Podsećamo: Nov način usklađivanja penzija – od 2023.
„Ta nadograđena švajcarska formula bi omogućila da penzije prate plate u dobrim vremenima ili da bude obična švajcarska formula u nekim ekonomski izazovnijim vremenima. I to je osnovno fiskalno pravilo za vođenje i penzija i budžeta koje je trebalo da važi sledećih ko zna koliko godina, pa i decenija. Nažalost, ono što se sad desilo sa ovim merama je to da smo mi to fiskalno pravilo prekršili već u prvoj godini“, rekao je Altiparmakov.
„Ovo povećanje od 5,5 procenata je mimo zakona, mimo fiskalnog pravila. Ono ne samo da krši zakon, već krši i osnovni međugeneracijski dogovor između mladih koji rade i penzionera koji primaju penzije.“
Mi ćemo drugu godinu zaredom imati daleko veće povećanje penzija nego povećanje plata. Prvi put je to, pre nego što je usvojeno ovo fiskalno pravilo, obrazlagano time da je trebalo da se nadoknadi neki manjak. Međutim, sad kad je usvojeno fiskalno pravilo, mi smo mislili, nadali se, da imamo taj dogovor međugeneracijski. Sada se on krši očigledno na štetu mladih generacija koje će morati da se zadužuju i da isplaćuju penzije koje su preko tih deset i preko deset i po procenata, idu ka 11 procenata BDP-a, što neprimereno i u krajnjem, nije propisano zakonom“, kaže Altiparmakov.
„Novac iz helikoptera“
Nikola Altiparmakov je objasnio za gledao ce N1 da je izraz „novac iz helikoptera“ koristio nobelovac Milton Fridman kao alegoriju za mehanizam za ubrzanje inflacije.
„To je mehanizam koji, kada dajete tako svima novac, linearno, bez ikakvih kriterijuma, vi ubrzavate inflaciju. Dakle, sam taj instrument služi da se ubrza inflacija.
„Mi smo prošle godine u Fiskalnom savetu i sugerisali da socijalna politika, odnosno socijalni rashodi u Srbiji godinama, dugi niz godina, više od decenije – opadaju i da je to potrebno sad – kako smo stabilizovali javne finansije, da stabilizujemo i taj društveni aspekt, da imamo jedno koherentnije i kohezivnije društvo.
Altiparmakov je naveo da je Fiskalni savet dao i neke predloge. Oni bi koštali identičan iznos sredstava, ali bi bili targetirani.
Ako se uzmu deca za primer, Fiskalni savet je predlagao da se dečiji dodatak sa nepunih 4.000 dinara poveća na 5.000 dinara. Takođe, predlagali su i da se proširi obuhvat ove socijalne pomoći. Umesto da, kao što je sada slučaj, svako peto dete prima dečiji dodatak, da to bude svako treće.
Nikola Altiparmakov se pita zašto smo godinama razvijali sistem socijalnih karata, „zašto smo se zaduživali kod Svetske banke milione i milione evra, plaćali konsultante po hiljadu evra dnevnica da razviju taj sistem ako ga mi uopšte nećemo koristiti nego ćemo davati svima?“
„Na ovaj način, sa ovakvim merama, naročito sa ovim merama novca iz helikoptera, ali i ovim mimo zakona povećanjem penzija, mi zapravo odlažemo borbu protiv inflacije, otežavamo je“, zaključuje Altiparmakov.
Izvor: N1