U nekim slučajevima, sadržaj tanjira može da se pretvori u opsesiju. Stručnjaci kažu da je onda reč o ortoreksiji (gr. orthos – pravo, oreksis – apetit).
Aflatoksini u mleku, pesticidi u voću i povrću, GMO, ešerihija koli, kineski beli luk… Ima toliko stvari koje mogu da uplaše osobe koje vode računa o svojoj ishrani.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Čuvena Hipokratova izreka „Neka ti hrana bude lek, a lek hrana“, danas je sveprisutna.
Na sve to, prehrambena industrija nas bombarduje nebrojenim marketinškim porukama. U svetu je sve više sudskih presuda koje podstiču zdravu ishranu.
Međutim, u nekim slučajevima, sadržaj tanjira može da se pretvori u opsesiju. Stručnjaci kažu da je onda reč o ortoreksiji (gr. orthos – pravo, oreksis – apetit).
Taj pojam je 1997. godine izmislio američki doktor Stiv Bretman koji je predložio test od desetak pitanja kojima se otkrivaju „ortoreksičari“. Opsednuti, oni provode sate u razmišljanju o svojoj ishrani, pretražuju sajtove koji opisuju sastav i uticaj određene namirnice…
Patrik Denu, profesor interkuluralne psihologije u Tuluzu, kaže da ortoreksija nije ni fobija, ni poremećaj u načinu ishrane u psihijatrijskom smislu, niti hipohondrija.
Sumnja kada su namirnice u pitanju (poreklo, sastav, načini distribucije), ali i sama briga, sve do opsesije o čistoći namirnica, ukazuju na potrebu da se hitno zapitamo o vrednostima koje se indirektno promovišu nutricionističkim smernicama.
Suočeni sa onim što se naziva „kulturna neuroza“, trebalo bi da se borimo i na taj način što ćemo ukinuti dizajniranje hrane.
Fotografija sa sajta Alimentation et sante