Nikada nije ni prerano ni prekasno za prevenciju demencije. Ovo je poruka Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest. Na neke faktore rizika ne možemo uticati, ali na neke itekako možemo. Šta možemo učiniti kako bismo prevenirali Alchajmerovu bolest i druge vrste demencije?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Medija centar
Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest (SUAB) organizovalo je Konferenciju za medije povodom Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti – 21. septembra. Ovo udruženje želi da skrene pažnju javnosti na značaj prevencije demencije. Kao i uvek, SUAB ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju osobe obolele od demencije i njihove porodice.
Mr Nadežda Satarić, predsednica UO SUAB-a, ponovo je apelovala na nadležne da se hitno omogući razvijanje usluga i servisa u lokalnoj zajednici za obolele od demencije i srodnike koji brinu o njima. Takođe, pozvala je nadležne da odgovarajućim merama utiču na spoljne faktore razvoja demencije. Podsetila je i da je neophodno doneti Nacionalni plan za borbu protiv demencije.
Osnovno o demencijama
Demencije nisu sastavni deo procesa starenja, kako se obično misli, napomenula je Satarić. Demencije predstavljaju ozbiljnu bolest koja će, bez sumnje, obeležiti prvu polovinu XXI veka.
Demencije su glavni uzrok invaliditeta i zavisnosti među starijim osobama. Sedmi su po redu među uzrocima smrtnosti, navela je.
Prema najnovijem izveštaju Međunarodnog udruženja za Alchajmerovu bolest (Alzheimer’s Disease International – ADI), danas u svetu živi 55 miliona ljudi sa demencijom. Procenjuje se da u Srbiji od demencije boluje 130-140.000 ljudi.
Na svake tri sekunde jedna osoba na svetu oboli od demencije. Kako se životni vek produžava, tako će se dramatično povećavati broj obolelih.
Najnovija istraživanja SZO pokazuju da bi u 40 odsto slučajeva demencija mogla biti odložena, moglo bi biti usporeno njeno napredovanje suočavanjem samo sa onim faktorima rizika na koje pojedinci imaju određeni stepen lične kontrole i borbom sa faktorima rizika koje država može i treba da kontroliše.
Fokus ovogodišnje kampanje – Prevencija demencije
ADI je 21. septembra 2023. objavio Svetski izveštaj o Alchajmerovoj bolesti za 2023. godinu „Smanjenje rizika od demencije – Nikad prerano, nikad prekasno“
Ovaj izveštaj se fokusira na smanjenje rizika kao praksu, a ne kao teoriju, rekla je Nadežda Satarić.
ADI Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti obeležava od 1994. godine. U svetu ga danas obeležava više od stotinu zemalja, sa nacionalnim organizacijama za borbu protiv Alchajmerove bolesti i demencije. SUAB je jedna od tih organizacija. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je „Prevencija demencije“. Slogan ovogodišnje kampanje je „Nikada prerano, nikada prekasno“, a odnosi se na smanjenje rizika od demencije.
Nikad nije ni prerano ni prekasno
Prim. dr. sci Aleksandra Milićević Kalašić iz Gradskog zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje više od 35 godina radi sa obolelima od demencije. Ona je i veliki borac za poboljšanje položaja obolelih.
Iako radi ceo vek sa starijim ljudima, dr Milićević Kalašić uvek se zalagala za prevenciju. Mnogima to deluje nelogično, ali ona smatra da nikada nije kasno i da uvek ima nešto da se prevenira.
Faktori rizika za obolevanje od demencije
Alchajmerova bolest je javnozdravstveni problem s obzirom na spomenute brojeve obolelih. Ona ostavlja posledice na osobu, na njenu porodicu i na celo društvo. Važno je da razmotrimo šta možemo da uradimo, kaže dr Milićević Kalašić.
Danas nam nije poznat siguran uzrok Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencija. Međutim, definisani su neki faktori koji su nepromenljivi ali i oni na koje možemo uticati. Na ove faktore se može uticati ili promenom stila života ili nekim farmakološkim sredstvima.
Nepromenljivi faktori rizika su godine, ženski pol i genetske predispozicije, navela je dr Milićević Kalašić.
Međutim, „kada uzmemo u obzir 2,5 do 5 posto autozomono-dominantno naslednih demencija, i 40 posto onih koje se mogu prevenirati – ovim faktorima na koje možemo da utičemo, onda vidimo značaj toga da napomenemo koji su faktori na koje mi možemo uticati. I to, pre svega, u srednjoj dobi. Mada, nikad nije kasno za neke preventivne mere“, kaže dr Milićević Kalašić.
Promenljivi faktori rizika
Arterijska hipertenzija – Stručnjaci su pojednostavili rekavši: „Šta je dobro za srce, dobro je i za mozak“..Važno je da vodimo računa o vaskularnim rizicima, naglašava doktorka. Nekontrolisana arterijska hipertenzija je problem. Vrlo je bitno da se reguliše, kontroliše. Nekontrolisani krvni pritisak je faktor rizika za srčane i moždane udare.
Šećerna bolest (tip 2) dva puta povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Nažalost, razni lekovi koji se koriste za regulisanje nisu pokazali preventivnu ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti. Šećerna bolest deluje utičući na moždanu cirkulaciju i utičući na oksidativni stres.
Tu su odmah povezana dva faktora rizika – insulinska rezistencija kao stepenica ka šećernoj bolesti i gojaznost kao faktor rizika i za jedno i za drugo.
Ovo su faktori rizika na koje mi možemo da utičemo. Gojaznost je opet povezana sa sledećim preventivnim i faktorom rizika. Fizička aktivnost može se uklopiti u preventivne aktivnosti za insulinsku rezistenciju, gojaznost i šećernu bolest, kaže dr Kalašić.
Zatim neke bolesti srca kao što je atrijalna fibrilacija. To je zapravo podrhtavanje pretkomore. Ovo je faktor rizika za nastajanje vaskularnih promena u mozgu.
Hiperholesterolemija je takođe faktor, kako kaže doktorka – naročito u srednjem dobu.
Pušenje je, sada se definitivno zna, faktor rizika za nastajanje demencija. Ovome treba dodati i prekomerno konzumiranje alkohola.
Ovo je lista faktora rizika koje mi možemo modelirati, rekla je dr Milićević Kalašić.
Prevencija demencije
Paralelno sa faktorima rizika, već smo dotakli protektivne faktore: Fizička aktivnost – tri do pet puta nedeljno 20 do 30 minuta fizičke aktivnosti: šetnja, plivanje, ples… Ovo se povezuje sa još jednim protektivnim faktorom a to su socijalne aktivnosti.
Hranimo se zdravo. Mediteranska ishrana je usvojena kao obrazac zdrave ishrane. Izbegavajmo industrijski prerađenu hranu i zasićene masnoće, a dajmo prednost voću i povrću.
Vežbanje mozga je krunska protektivna aktivnost. Kognitivna rezerva je ta koja štiti naš mozak. A kognitivna rezerva je onaj naš trud koji smo uložili u obrazovanje – formalno i neformalno na sve neke intelektualne izazove tokom života i sa kojima se truntno suočavamo. Celoživotno učenje je jedan od protektivnih faktora. naglasila je dr Milićević Kalašić. Ućimo ceo život da bismo zapravo vežbali svoj mozak.
Treba da se fokusiramo na ono što možemo da uradimo, a ne na ono što ne možemo. Jer, zaključuje dr Kalašić, 40 posto nije mala mogućnost naše borbe protiv ove teške bolesti.
U sekundarnu prevanciju se ubraja i rano otkrivanje. Za uspešnu prevenciju je, navela je dr Kalašić, veoma je važno rano otkrivanje. Što pre se otkrije, što pre se uvede simptomatska terapija, duže ostaje pacijent funkcionalan. To doprinosi boljem kvalitetu života njega i njegove porodice.
Celu konferenciju za medije SUAB-a možete pogledati ovde: Nikada nije prerano niti prekasno za smanjenje rizika od demencije (Medija centar, 21. septembra 2023)