Lekari u Britaniji starije osobe kojima je potreban neki nivo pomoći definišu kao – krhke („frail“ – slabašan, bolešljiv, krhak). Novo istraživanje ukazuje da je ovo zapravo pravi početak konačne predaje i „puta bez povratka“.
Fotografija:: Moderna sklopiva kolica-hodalica
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Istraživači iz Britanskog gerijatrijskog društva i dobrotvorne organizacije Age UK otkrili su jaz koji postoji između dve percepcije ovog pojma:
- lekari pojam primenjuju rutinski bez ulaženja u sve posledice koje može da ima po pacijente i njihove porodice
- javnost pojam doživljava daleko ozbiljnije i prema tome definiše i svoj odnos prema ovim pacijentima.
Za lekare specijaliste ovo je pogodan termin kojim klasifikuju potrebe pacijenata, definišući nivo njihove krhkosti na takozvanoj „Rokvudovoj skali“, a sve u cilju dobijanja odgovarajuće nege.
Međutim, u komunikaciji sa pacijentima koji su „obleženi“ kao nejaki, oni su izrazili nezadovoljstvo i ocenili da je ovakva ocena zapravo uvreda.
Pacijentima je ovakva ocena pre zvučala kao niz uvredljivih imena i insinuacija nego medicinski termin koji definiše potrebnu negu specijalista, ili poseban tretman pri redovnim pregledima.
Ono što je ključno za mnoge od njih, i što je verovatno i najveći problem, jeste što je ova dijagnoza praktično trajna, tj. da asocira na neizlečivo stanje koje od te tačke može samo da se pogoršava.
– Starije osobe sa kojima smo razgovarali u ovom istraživanju imaju snažnu averziju prema ovakvoj klasifikaciji. Taj pojam nije deo njihovo rečnika i kada ih pitamo da objasne sebe i svoje zdravstveno stanje, oni ga nikada ne koriste – kaže istraživačka agencija BritainThink koja je sprovela komunikaciju sa ispitanicima:
– Čak i oni učestnici koji su bili lošije ocenjeni na Rokvudovoj skali nisu spontano sami koristili pojam „krhki“. Čak naprotiv, ispostavilo se da ovaj termin kod njih pobuđuje snažnu i često emotivnu negativnu reakciju, prenosi Telegraf.