Početna Magazin Godine Ekonomija Japanska poslovna filozofija i 3M koncept otpada

Japanska poslovna filozofija i 3M koncept otpada

U osnovi japanskog pristupa jeste koncept otpada – koncept 3M. Oni klasifikuju otpad pomoću tri pojma koji se prepliću i koji su međusobno zavisni, ali imaju svoje specifičnosti: „muda“, „mura“ i „muri“.

Osnovna definicija pojma „otpad“ jeste da je to svaki proizvod koji se ne proda. U ovom našem delu sveta prihvatamo poslovnu filozofiju Zapada, pa je onda pogrešno „kalemimo“. Poslodavci se trude da zarade tako što će prodati što više, bilo da su u pitanju proizvodi ili usluge, a ponekad, što bi narod rekao: „Silom baba u raj ne ide“.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Ne menja se pristup, ne razvija se proizvod/usluga i „otpad“ se gomila. Poslodavac nezadovoljan, zaposleni nesrećni, a posao nazaduje.

Pored razvijanja proizvoda, srpski poslodavci bi mogli da razmisle i o prihvatanju dela japanske poslovne filozofije. U osnovi japanskog pristupa jeste koncept otpada – koncept 3M. Oni klasifikuju otpad pomoću tri pojma koji se prepliću i koji su međusobno zavisni, ali imaju svoje specifičnosti: „muda“, „mura“ i „muri“.

„Muda“ je pojam najsličniji „otpadu“ kako ga mi doživljavamo. On obuhvata neracionalnost i rad koji ne donosi nikakvu vrednost. Zato se verovatno najčešće od sva 3M navodi. Taiči Ohno identifikuje sedam tipova: transport, inventar, kretanje, čekanje, hiperprodukcija, preterana obrada, nedostaci.

„Mura“ opisuje sve neujednačenosti i opterećenja koja variraju. Ovo se često povezuje sa nemačkom rečju „Takt“ koja opisuje tempo rada koji je potreban da se zadovolje zahtevi kupca. „Taktzeit“ označava vreme proizvodnog ciklusa.

Planiranje rada koji ove pojmove uzima u obzir ima za cilj ujednačavanje proizvodnje i ritma slično veslačkom timu (koji je najefikasniji kada svi veslaju u istom ritmu, a ne kada svako vesla najbrže što može).

„Muri“ je nešto što savremeni poslodavci često zanemaruju, a što, u krajnjoj liniji, ide na štetu poslovanja i, samim tim, zarade poslodavca. Reč je o preopterećenju i nerazumnom poslu.

Zahtevanje da zaposleni rade više nego što bi trebalo rezultuje lošije obavljenim poslom i njegovim prebacivanjem na druge. Veoma je važno obratiti pažnju na težinu tereta odlučivanja, kao i na težinu samog rada. Traženje od ljudi da donose previše odluka, brzo dovodi do grešaka i gubitka kvaliteta. Na „muri“ često ukazuje stres.

Dakle, kada se razmišlja o poboljšanju kvaliteta rada treba razmišljati o smanjenju 3M, a ne samo o prodaji proizvoda kako ne bi postali otpad.